Дело

376 Д Е Л 0 то бити?“ толико се бојала искреног „Не верујем!“ које би скрхало трошну зграду њене наде. После тога прошло је доста времена које нншта не беше променило: Јулија је свакодневно долазила у улицу Шамбиж, и уВек се враћала с уверењем: „Нешто је узбуђен, од нечег неодређеног пати“, и овим другим: „Воле ме, као што је рекао; воле ме безгранично...“ Морис се, после разговора који је водио с девојком, при коме су онако јасно били изложени погледи, трудио да је што мање виђа на само; али, кад их је случај, унаточ њиховој вољи, остављао на само, могли су да разговарају само једно о другоме. Говорили су о немогућој будућности, о нечем што недостаје њиховом животу, и о томе су они разговарали са пуно самоодрицања п резигнације; али и покрај речи које су изговарали, мисао им је била: „Бар ће она знати! Бар ће он знати што о мојим сновима!... А, најзад, ко зна за будућност?...“ II за Јулију, и за Клару, и за Мориса, ови дани нримирја беху сетни, али нису били лишени дражи. Да би продужили свој обични жпвот, живот без догађаја, радо су уображавали да ће тај тихн живот вечито трајати. Морису се то нарочито допало. Он је тај уговор прпмио са удесом: да вечито остане љубавник Јулијин и да, с времена на време, по ћуди прилика, виђа Клару, разговара с њом, води ове нарочите разговоре у којнма су, верујући у неку наду, држали да су слободни према својој савести, додајући: „Само, то је забрањепо...“ Што пе тнче потребе, да једнога дапа одбије једну или другу, он је са страхом одбацивао... Ако би га посетила мисао да избере, да скрха једну нли другу везу, он би је одагнао; кад би се узјогунила, осећао би праве паступе очајања, осећање апсолутне немоћи за борбу, потребу да иде, да побегне, да се преда случају... Ма да ниједно од та три бића није изазивало крпзу која би била опасна; знала су она добро колико је ломна њихова cpeha! И криза није дошла с њихове стране; дошла је с оне стране с које јој*се нису ни надали, и набрзо им она обзнани да се они једни за друге држе тако јаким везама да би, већ самим тим што бн их скрхали,. почела агонија. Једног од последњих јулских после подна, Морисје п сувише попустио својој жељп, и ако три сата, испео се у сивн