Дело

378 Д Е Л 0 — Опростите, рече 'Морис, ухвативши је за руку. Говорите. Ништа више нећу рећи. Клара продужи; — Ево, шта је било... Од како сам се вратила, Г. Рије ми стално говори о своме пријатељству. Ћаска радо самном, и готово никада о обичним стварима. Распитивао ме је о мојим идејама, о религиозним веровањима, о плановима које имам за будућност. Он ми је, као каквој другарици, говорио о својим сновима радничких организација, о својим политичким предузећима. Никада, никада ми ни речи није поменуо, ван најобичнијег пријатељства... — Па? — Само јуче... Дошао је касно у вече... Г-ђа Сиржер је ћаскала с мојим оцем. Као и обично, сео је крај мене. — II рекао вам је да вас воли? Клара поцрвене: — Рекао је, ако бих прпстала на то, он би био срећан да ме испроси... Уверавам вас, да нисам знала шта да му одговорим; увидела сам да, кад би га сасвим сурово одбила, да би му то причинило много бриге. Рекла сам: „Много бих више волела да сте се обратили на Г-ђу Сиржер, или на оца.“ Одговорио ми је. „Не, ја нрво хоћу ваш пристанак. Хоћу да вас прво искрено упитам, пре но што бих упитао оне који имају права на вас. Размислите о томе на тенане, ја вас не нрешим. Кроз неколнко дана идем за Бретању, тамо ћу остати шест недеља да припремим свој ионовни избор: имате, дакле, времена за размпшљање. Ако се будете сложили с тим кад се будем вратно, известићу и вашег оца.“ .Упитала сам га: „Могу ли о томе да разговарам с Морисом?“ Оклевао је мало, па је онда одговорио: „Можете. Говорите о томе с Морпсом, биће боље.“ Док је Клара, својим особитим гласом, говорила ово, Морис је осетио језу узнемирености и разочарења како се убризгава у његов мозак и удове и слеђава их... Свршено је, његов се живот крха! Дуго посмаграше Клару, нпшта не рекавши; и изгледало му је да му никад досад нису тако изгледале њене црне очи, црна коса, уста с ширсгким, тако црвеним, уснама, и изванредна белина ове коже. Јасно је разумео, и у исто време видео, да је воли с неком плашљивом љубави, готово без страсти, — да је сматра као какво своје добро које је одредно да никад не заузме.