Дело

382 Д Е Л 0 јасност, нејасност символа, која не губи кад је објашњено значење символа, алегоријских ликова и фигура. Две три анегдоте илус-троваће, дабоме мало у претераном облику његову нејасноћу. — Кад су Браунинга питали једном за значење неке његове иееме, веле, одговорпо је: ,.Кад је та песма написана било је њих двоје, којн су знали шта она значи Бог н Роберт Браунннг. Сад само Бог зна шта она значи.u — Кад је Тениси прочитао Браунингову дивну, но тада још ретко коме разумљиву епску песму ..Сордело“ рекао је: „Први стих те песме: ..Ко хоће нека чује Сорделову историјуu, и последњи стих: ..Ко је хтео чуо је Сорделову историју“, јесу једина два стиха, која сам разумео — и они су обадва неистине“, јер Тенпсн није могао чути; т. ј. сазнати п разумети Сорделову историју, како ју је Браунинг испрпчао. — Карлајл, сам велпк пријатељ Браунингова геиија, пис-ао му је после Сордела да је његова — Карлајлова — жена прочнтавши Сордела рада знати је лн Сордело човек, плп нека варош или каква књига! Но најлепша је анегдота о лптерату Дугласу 1,1еролду. Опорављајући се од ирележане теже болести, када му лекари дозволише да може по мало читатИ, Џеролд случајно узе у руке „Сордела”, којн се тада био појавио. После врло кратрог читања он пребледе као смрт. Сродницн се уплаше, стану га питатп шта му је на један пут. А он завапн: „Боже мој! ја сам идијота. Моје се здрав,ље иовратило, али моја памет је отпшла, ја не могу да разумем два једно за друтим реда једне енглеске песме!u Да богме да се утешио кад је вндео да н други псто тако не разумеју као ни он, што им је дао да прочитају. Све ово буди ми извина н једна брига. Извина, да ми се код наговештене обплности, опсежности, мисаоностн п нејасноћи Браунингове поезпје не замерн недостатак и тежње да будем исцрпан у приказу његова огромног дела. Брига, да можда при свој пажњн не ћу моћи довољно изразити ону љубав, са којом се је од дуже времена и врло пнтензивно бавим студијом Браунингове поезпје. Осим гога ја нисам нарочито тражпо коментаре његовпх дела. Но се ограничавам на оно, како сам га ја сам непосредно осетио и схватио и на оно што сам, од студија о њему, лепога прочитао, остављајући да