Дело

384 Д Е Л 0 нннг с иуно права могао сматрати репрезентантом с-воје иоезпје. Поему искључиво интелектуалну, јер Браунинг никад није пмао амбидије да ствара што од оне поезије која има згодан назив наивне у обичном н естетском значењу; репрезентативну по философском значају и са потнуно израђеним његовпм етилом — оним стилом који личи на каос, у коме блистају да те засене нека величанствена светла тела и у којем тама има светлост, сјај млечног пута. Други један пример: Китс. Тај је са своје 23 године дао свога „Ендпмијона", етеричну поему, као сан лепу хнмну љубави која се са лепотом спојпла, стопила у једно — и она је јединствена. Но Китс је са својих 26 годпна завршпо своју поезију, завршивши — убијен како кажу од критике — свој живот. Ппак тај генпјални младић, несрећнп лекар п још несрећнијн поета, којему смрт нпје дала да се развије ни до зрела човека, показује извесно растење, развпјање своје песнпчке моћи. Можда и за то, што је одвећ рано почео' певати. И можда не би било сасвпм тачно сматрати ..Ендимијонаи као репрезентанта Китсове поесије, у којој се налазе још титански „Хитеријон”, иа „Пзабела" н ..Вече Св. Агнесе“ које антиципирају стил прерафаелита па његове бесмртнославне оде, па неи.но лепн сонети, нежни п леии као оболеле руже. Браунннг је дуго жпвео; нанисао несравњиво много више и, с малим изузетком, све што је писао било је у стиховнма, којпх је у њега више него и код једног енглеског песника, а зна се да су од модерннх и Тенисн и Свпнберн и Морис управо као нека песничка чудовишта од плодности. И кад кажемо да је „Парацелзус“ дело његове ране младости реирезентант његове' ноезије; то не значи да је довољно знати њега па знати Браунинга; не само да су бптне црте његове поезије већ ту лено нзражене; не да oii неко, запазивши н проучивши прпроду и карактер једног огромног храста могао одма претиоставити да је заназио н проучио и природу целе шуме, састављене из храстова ко.јн је репрезенгују. Мало година после „Парацелзуса“, у својој 28-oj години шгампао је Браунннг евог већ споменутог „Сордела“ да покаже зар да су н елементн његове по том чувене нејасноће били већ у раној младости у њему, свршенн, готовп. Тнм цртама се та особина, та готовост, свршеност, потнуна израслост у часу постанка нарочито истнче на Браунингу