Дело

886 Д Е Л 0 времена енглееке историје. Нашло ее да у Браунингу има и креолске крви, и да му је неки далеки предак био у служби неком спахији, иа је морао свога господара по тадашњем обичају, да пратп на путу трчећп за његовим коњем или колима. Но све то није несумњнво утврђено н што се даље у ирошлост иде све је ствар заплетенија и нејаснија — тачну генеалогију водпле су и воде само арнстократске породпце, а не п обичне грађанске, пз какве је Браунпнг потекао. Но сва та факта прилично су неупотребљива за обичну студију. Има до душе мишљења да еу генијални људи плаве расе; па има заступника тог мпшљења којп верујући у тачност његову не могу да с иомнре с генијем Браунпнговнм јер је он био веома мрк, тако да п ннје личио на Енглеза, но пре на Талијана или Јерменина (ваљда због креолске жпце у крви!). Но та питања остављамо на страну. Робертово је главно васпитање било у очевој кућн, чија му ,је богата библијотека дала основ његовом колосалном знању, огромном „као библнјотека Браунпнговог Музеја.“ Систематска образовања није имао п ако је после обичног похођења школе ноходио неко време и универзнтет, но не стекавши никакав академски град. — Као младић био је ватрен Бајрновац. Импреспвног темперамента, ко што је бпо, његов се занос за Бајрна, није ограннчавао само на непосредну лектиру. Сам врло леп, са дугом косом, веома пажљив на своју спољашност, он је као и његов песничкн узор, очито уживао у спољашњим нозама уметника. Сретали су га у пољу, или у шуми где гласно рецитнра стихове на пр. пз Иеаије пророка док му коса лети по ветру. Једном ирнлпком је, прича се, пшао за неким караваном Цигана, уз иесму им: „Пратећи краљицу Цигана, ој!'‘ Доцније је те импресије употребио у својој мрачној песмп .. Бегство во.јвоткнње", у којој једна стара Цигацка мађијом враћа живогу војвоткињу „најсигнију госпу што је икад живела'% н коју њен муж са својом матером „болесном, танком, жутом војвоткињом“ мучи. Но једном кад се он спреми у лов зове и њу да пође. Но мала госпа неће и остаје дома. Тада долази стара Цнганка — можда, символ дивље, снажне, опојне поезије, омађија малу госпу, н док су еви још у лову, она одбегне с њом у свет, у живот. Рано је Браунинг почео певати, но тај почетнички његов труд ироиао је, изгубљен. Од свих песничких покушаја ране