Дело

т ЕНГЛЕСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 3§7 младости Браунинг је еачувао од пропасти само једну песму — ,,Paiiline“ „фрагмент једне исповести“ како је Браунинг назива, штампану 1833. године. Две године за тим, 1835. изашао је на с-вет његов „Парцелзус.“ Идеју му је за „Парцелзуса“ дао један Француз, ројалиста, гроф од Ритер-Монкоара, но тај је после повукао сугестпју своју сетшши се да у животу Парацелзусову љубав не игра никакву улогу. Из тако једне обичне онаске Браунинг је на један дубоко оригиналан начин успео извести свога Фауста. Он је баш тај недостатак љубави у Парацелзузу, уметнички схватио и од њега направио трагикум тога великог мистичара и алхимисте XVI-or века, чијим генијалним слутњама и ексактне науке нарочито хемија п медицина гако много дугују. Браушшг је код њега створио трагедију чистог интелектуализма. Парацелзус тражи границе знања, у свом тражењу он се као и Фауст подаје и мађији, да најзад сломљен нађе свој циљ у смрти. Њему, чистом мислиоцу насупрот унео је Браунинг у драму Априла, чистог фантасту, који зна само за љубав, бескрајну љубав, чпји је душевни садржај у речима: „I would love infinitely — бих да бескрајно љубим“ и који са том својом чежњом за љубављу изгледа у почетку Парацелзусу смешан, луд. „Ово је по свему неки лудак“ T’is а moonstruck creature after all“ — каже за њ Парацелзус. Њих су двоје, символи две највеће моћи душевног света, одвојени, раздељени, сваки за себе -— Парацелзус то каже: Ja сам желео да знам, као ти да волиш, Ја искључујућп љубав, као ти одбијајући од себе знање. и за тим: Нисмо ли ми половине једног раздељеног света, Које је један чудан случај саставио? Paracelsus р. 64. Лепо истиче Честертн да је Браунинг, којему се чешће замера на чистом интелектуализму, у евојој раној младостп створио у „Парацелзуеу“ трагедију баш тог чистог интелектуализма. Трагедпја је пак за обично значење те речи са свим непрнкладна. Она је једна искључива трагедија унутрашње душе, не трагедија радње. И ако је дуго времена прошло, док је она достојно оцењена, ипак је већ при својој појави на мах обратила пажњу најкрупнијих духова енглеских на свога аутора. I.Ioh Форстер,