Дело

388 Д Е Л 0 1Дон Ст. Мил, Ландор, Ли Хант, Талфурд били су изненађени. Нарочито Карлајл, који је имао само презрења мал' те не за све енгл. песнике свога доба заволео је Браунинга, и интерес-антно је да је тај Карлајл, који је презирао све своје велике савременике — особина, коју му енглеска крптика с јаким нагласком осуђује — који је о другима судио „као да осим њега нема ниједног умног човека”, тај Карлајл је волео и човека Браунинга, тако је Браунинг умео освојити људе и одржати их себи наклоњене. Носле „Парацелзуса” написао је Браунинг трагедију из енглеске политичке историје, трагедију несретног министра-премијера крал.а Карла I, Страфорда, који је елутећи револуцију мислио снречити је једним снажним деспотизмом, плитивши за то главом. Карло I одазвао се тражењу парламента да се Страфорд погуби, и Страфорд, који је све полагао на љубав краљеву буде погубљен. Смрт његова и такозвана Велика I‘емонсграција која је дошла за њом иочетак су енглеске револуције (А. Wiilker: Gesch. <1 englischen LiteratUr). У Браунинговој драми оеобито је оцртан Пим, вођа иарламентарне странке, насупрот Ографорду. За тим је, 1840. године, угледао света .. Сордело". Какоје примљен може се мислити ио оним анегдотама, које сам напред навео. Та поема претпоставља у читаоца једно детаљно познавање онога најмрачнпјег доба талијапске политпчке историје, борбу Гвел(Ј>а и 1’ибелнна, детаљније но што је потребно за разумевање Дантеова „Чпстилишта“ одакле је Браунинг пзвадио Сордела, којега је Данте својски изразиго оцртао у позигури: solo guardando а guisa di leon qu'ando si posa Dante: II Purgatorio cauto Vi. G4 -G6. Ha срећу за Браунингову песничку репутацију код његових савременика, он је од.ма годину дана после „Сордела1којега нико ннје могао разумети, издао једну књигу, у којој је сваки т. ј. сваки од интелектуалних, од Браунннгових чпталаца нашао наједанпут читав незнаии свет поезнје, своју драмску песму „Пипа пролази (Pippa passes)“, коју многи аутори сматрају као његово најсавршеније дело, најпуније вечптом иоезијом п које открива један нов знак драме. Ми ћеми