Дело

113 ЕНГЈЈЕОКЕ КЊИЖЕВНОСТИ 389 је овде мало опширније приказати за садржај унореди Rud. Kassner: Die Mystik, die Kunstler und das Leben). Пнпа je сирота радница у фабрици свиле у Азолу, у Италији, где се сам Браунинг тако радо бавио. Ј)'Тро је Нове Годпне. ГБим- се у једном величанствено лепом опису, као једном лепом увертиром отвара драма. Пппа не зна за родите.не, она је еама, сирота, без тнх спољашњих веза са с-ветом и животом. Мучила се и радила, а тај дан хоће да ужива, да ужива у радости и судбинп других кад нема своје, у љубави Себалда п Отпме, Жила и Фене, Луиђа и мајке му. Отићи ће у варош н пролазиће поред кућа свију тих и не ће се до мрака вратити својој кући. Још је јутро. Себалд, један немачки сликар, и Отима седе у тешком разговору. Прошлу ноћ су убили Луку, .који пм је био на досади п сметњи њиној љубави. Себалд се каје, али Отима је од оних демон-жена, оних „краљица великих у греху“, и она га храбрп. Тада на пољу, улицом пролази Пипа и пева једну песмпцу са рефреном God's in heaven All’s right in the \vorld Бог je на небу Добро je у свету. . II та иесма бива судбина њина. Себалд се згрози, Отима му је одвратна, као блудница, он је одгура од себе и свест злочина пада му на душу „као велика вода“. Подне. Жил се враћа са Феном у свој атеље после венчања. Жпл воли Фену, обожава је ; он видн у њој једну идеалну Гркињу, у чијој љубавн налази хране својој уметности. Алн он је преварен. Фена је један обичан, управо један ординаран модел, глупа,. једва зна читати. И њена љубав према Жилу јесте једна лаж, маска, за којом се скрива једна глупа комедија. Завидљивн другови Жплови, супарници у уметности направили су одвратну шалу, фалсификовали љубавна писма и употребили Фену као средство својој освети, зависти. После венчања, кошто јој је речено, Фена рецитира једну иесму, којој еу је они научили и која открива Жилу целу нстгшу. Жил је нренеражен, хоће да је отера' не ће да чује за милосрће. Тада улицом пролази Пипа н пева баладу о сиротом пажу и његовој љубавп према краљици Корнаро, која му је милостива. Жллова се душа мења. Он узима сироту, грешну Фену, он је