Дело

430 Д Е Л 0 7. од|. РоблГ.пл Hie ништа било но су Срби отели од i. Турака еданг Сарнк I.. S. у Boi" надичалае Србска п Руска воиска Турску ст> топовпма п Руси све су на турскимт. топовпма кола поднн поломилп итако су турци nooBoiii бпткЈЛ 5 дана седели п оданде у Крушевацт. утеклм преко Мораве. 9. поовои битки ништа далг. Hie слт.довало. Станимир Ннкићт. жителп нгодинCKiii среза темнмћскогт. копе у томт, бои> 6io. Врло .је велика шгета што је испитивање таквога човека. који је мпого више знао него што је казао. вршио чиновнпк слабо познат са вредношћу таквих причања и мало одушевљен за њих. Ја сумњам да се чпча Станимпр могао преварити у годинп догађаја, већ то цриписујем чиновниковој брзини п небрпзи. којом се, нарочито таквн пословп. без везе са њпховима. врше. да би се само наредбе старнјих нзвршнле. Па п поред свега тога 'овсг је „показивање* прилог од вредностп за пашу историју. Ем. Ј Цв. Михаило Р. Живковић. Геологија ужичке околине (одштампано нз пзвештаја ужпчке гимназије за 1906-7 школ. год.) Господин професор Жпвковић. који је већ познат са сво.јих ваљанпх расправа из областп геологпје пружпо нам је овога путз један рад од особитога пнтереса. То је рад од научне вредностп. Износи нам ваљано п савесно геолошкп проучену прострапу областокоУжица. област у многоме погледу слабо, а у геолошкоме врло слабб проучену. Свој рад г. /Кивковић делп на три одељка: 1. Ј е д а н л п с т и з г е о л о г ије. Ту нам је особпто .јасно и са мало речи пзнео земљипу псторију и гео4 ошке промене. 2. Зем.т,а и вода У овом је одељку пзложена пластика ужичке околине, па је објашњен постанак евих теренских облика (кли- \ суре, поља, котлине. висоравни) даље су проученп пзворп и реке. 3. Гео- ) лошке формације. Ово је највећп одељак п најдетаљнпје обрађен. Г. Жнвковић хронолошким редом излаже геолбшке формације и њихове етаже, помпњући све њихове представннке и места где се налазе. Ово је тако савесно пзрађено да се одмах из овог реда може нзрадитп геолошка карта проучене областп. Нарочито изненађује знатна количина фосила које је г. Живковић прпбрао п одредио. У одељку о дилувијуму г. Живковић је изнео u своја upoматрања о пећиц^ма од којпх су чувене: Топла Пећ чу Јагоштпци на Дрпни и Потпећска Пећина у селу Потпећу. Али је овај рад значајан и у другом погледу. Из њега ми впдпмо да је г. Жпвковић не само спреман и вродан паучни радннк него да је исто гако н ваљап паставппк. Види се да оп у истипн нримењује у настави из геологпје принцип: „Један пут у књигу а два пут у прпроду,“ јер је ова.ј рад сређен из материјала који је скупљеи на многпм екскурзијама. које ,је г. Жпвковић готово увек вршио у друштву својпх ученика. Даље је и начпн писања тако подешеп да књига може не само да послужи ученнцима и људима, који располажу са мало знања геолошких, него пх чак и мами п упућује да и самп проматрају: опа отвара љубав према природп и будп радозналост за пптања ове врсте. II мп радосно истичемо ову ретку појаву, у земљи где се у школама геологпја п природне науке предају из књига. где се физички п хемијски опитп уче са