Дело

БЕЛЕШКЕ 431 слика и др . са искреном же. иом да ово не буде усамљена појава. Рад. М. Ил. Les Cent Meilleurs Poemes (lyriques) de la langue fran^aise, choisis par Auguste Dorchain. Ouinsieme edition. 1907. — Сто узор-дела из области франпуске лирике штампано је у овој з<шрци. заједно с предговором скупљачевим. У томе предговору он велп да је за XV. XVI. XVII и XVIII век (лирски.ч песама на модерном француском наилазпмо првп пут у XV веку) .пок\:пио само оне песме које су траv дицпјом освештане као најбоље. Прп избору песама из XIX в.. тога великог века фраицуске лирпке. скупљач се руководио поглавпто својим личнпм укусом, ко.ји га, можемо pehn, није ни једном преварио. Пада само у очи да нпје унесена • ни једиа песма пз Силп Придома, а он их без сумње има које се могу рачунатп међу најбоље. Исто тако од Пола Верлена није унесена она ванредно лепа, грациозра, песмица „La lune blanche....“ Најбоље су бројно заступљенп Ронсар. Шеније, Г-ђа ДебордВалмор и Виктор Иго. Песме су садржпном врло разповрсне. као што се могло и очекивати од.једне оваке збирке. Песме љубавне и религиозне, тужне и ведре,- лаке п са дубоким мислима и осећањима, песме носталгнчне и са полетом, најзад, песме које обухватају скоро сва она разноврсна осећања која покрећу п потресају груди људске. Књига има циљ не само да позабавп, него п да пружи слпку развоја француске лпрпке од тренутка кад су песницп почели да пишу језиком којп се не разлпкује много од данашњега француск г језнка и кад су почели да постају прави арти•стп: од тога времена па све до данас. Једна нова драма, Познати немачки књижевнпк. бечки лекар Артур Шницлер, који се прославио ^својим оригиналнпм прпчама. написао.је пре кратког времена п једну драму „БајкаА Као и у своји.ч ексцентричним причама, тако и у овом евом комаду, напао је Шницлер на данашњи друштвени морал. За главног .јунака узео је једну младу девојку, која већ има своју прошлосг, и која је сада глумица. Комад се одиграва у уметнпчким круговима и пув је естетичних и моралних контроверза. Пре свега водп се полемика противу „бајке“ о потребној чистоти младе девојке, која ступа у брак. Млади писац Федор Дене вели: „Мп немамо права да захтевамо оно што је неприродно. а ириродно да кажњавамо. Ја налазпм. да је и сувпше неупутно од друштва, да једну женску одгурне са презпрањем из својих кругова само зато, што ова истински и природно љуби. Зар- не опажате, да се она тпме понижава, да јој чинимо иовратак немогућним, и да о&а све дубље и дубље пада.‘ Али стварност жнвота кажњава његове слободоумне назоре.'ћ открива их као лажне. Он се страсно заљуби у младу глумицу Фани Перен: алп кад му ова призна. да је згрешила. он је одгурне од себе. Том приликом пзразио се исто тако као Хебелов секретар из ,-,МарпјеМагдалене“: „Преко тога не може ни један човек ћутке прећи“. Љубавнп пар се растаје, и глумица прпма ангажман за Петроград,- те да буде што даље од свога бившег драгана. Дакле крај је сасвим другачи.ји, него што смо га ми замишљали. Комад је написан академским стилом, и пати прилично због претрпаности у споредним лпчностима. Али због самог проблема. који решава, ово је једна од најинтересантнпјих драма последњих дана. „Бајка“ ће се играти ,још у току ове сезоне на двема главним бечкпм позорницама — М. А.