Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ 71 Уз све ово Poincare, ипак, велн да сви такви различни научници послују и привређују у области своје науке на једној заједничкој творевинп, која не би могла бити никад довршена без заједничког труда и настајања. И то нас управо утврђује у овоме питању. У потврду свога горњег мишљења Poincare износи и оваке примере из сарадње на пољу позитивних наука: Математичка анализа, чији је главни иредмет изучавање простора, како у погледу квантитативном тако и квалитативном, учинила је физичарима необично велику услугу, цозајмљујући им такав згодан језик, који је био у самој ствари нека копрена стављена између стварности с једне стране — и физичких погледа с друге стране, па да буде, у згодном тренутку подигнута. Одиста, без овогајезика, највећи део дубљега познавања ствари у опште — остао би нам непознат, и не бисмо никад могли правилно схватити и разумети ону најдубљу хармонију света, која је, као што ћемо видети, једина истинита стварност. За ову хармомију најбољи је израз закон; он је, најновија тековина човечја духа; има још народа, племена људских, која живе у непрекидноме чуђењу, па ипак све то чине друкше, према врло погрешном или ограниченом схватању. Ми напротив, морамо се чудити правилности у природи! Људи обично захтевају од њихових богова, да им они њихово „биће“ открију чудима, али је вечно чудо управо у томе, да се чуда не могу вечно догађати. С тога је управо свет божанствен, јер је хармоничан. Кад би њиме управљала ћуд, шта би нам тад гарантовало, да неће њиме владати случај? За тим Poincare наставља овим значајним излагањем: Ову тековину закона добили смо од астрономије, и у томе се управо огледа импонујућа величина ове науке, далеко више но и у оној величанствености предмета или објекта које она третира. Успеси науке изгледају, донекле, као да ће довести у питање најстановитија основна начела, па и она која су се сматрала као њено ностоље. Међутим, до сад није ничим утврђено, да се они неће моћи сачувати, па и када би то било постигнуто у непотпуности, они ће ипак и на даље постојати, када се буду у неколико нроменили. Наиредовање науке никад не треба поредити 'с регулисањем неке вароши, у којрј би се, без поштеде имале порушити старе грађевине, да се само учини