Дело

ЗНАЧАЈ НАУКЕ 75 сто година, гајена нека наивна наклоност, данас су још остале само неке рушевине. Сви су закони изведени из искуства; да бисмо их иак изразили потребан нам је неки нарочити језик; наш, обични говорни језик врло је сиромашан за то, он је и врло неодређен, да би могао да искаже тако фине, тачне и опсежне односе. То је управо прва побуда што физичар не може да буде без математичара: он га упућује једином језику, којим овај може говорити. А згодно удешен и израђен језик није без значаја, ни на одмет. Непознати научник који је пронашао реч топлота, да би стао на становиште физике, бацио је цео тадашњи нараштај у заблуду. Топлота се сматрала за материју само стога што је била обележена као стварна именица, и држало се, да се као таква, не може уништити. Међутим, онај други научник, који је нронашао реч електрина, имао је незаслужену срећу да је непомишљајући на физику, обогатио њу новим законом, добијања електрине, који се, неким случајем, показао бар до сада, као исправан. Код овога питања да останемо на ранијем поређењу: писци, који разрађују и улепшавају језик, поступајући са њим као са неком вештином, граде из тога једновремено неку направу, инструменат, који је много гипкији и много погоднији за исказивање мислених тананости. Отуд је, дакле, схватљиво, да аналитичар који иде у траг некој чисто естетичкој сврси, управо тим самим поступком доприноси стварању некога језика, који је згоднији и приближнпји захтевима физичаревим. Али то није све; закон потиче из искуства, али не долази непосредно отуда. Искуство је личне природе, дакле, лично уопште, а отуда изведени закон је општи; искуство је само приближно, закон је тачан или бар, у најмању руку, тежи да постане такав. Искуство се свакад изводи под заплетеним или укрштеним погодбама; док изразитост закона крчи пут таквој замршености. То се зове „исправљати систематску погрешку.“ Кратко речено, да бисмо позајмили или извелп закон из искуства, морамо прићи уопштавању; то је уираво таква потреба, каква се намеће и најпредомишљенију посматрачу. Али како да уопштнмо? Свака посебна истина може се очевидно развући на безкрајно многе врсте; морали бисмо, бар