Дело

78 Д Е Л 0 рамо изменити. Поступајући тако, могли бисмо од њих позајмити неке користи. Трећи прпмер показаће нам, како можемо пронаћи математичке сличности, између две појаве, које немају никакве физичке односе, ни привидне ни стварне, и то тако, да нам закони једне појаве помогну погодити законе друге. Једну исту, Laplace-ову, једначину находимо у Newton-oeoj теорији привлачења, у теорији кретања течности, у електричних потенцијала, као и оној магнетичкој, у пропуштању топлоте и и још многим другим. Шта излази пз тога? Све ове теорије рекли бисмо личе на слике, које смо, једну од друге прекопирали; оне се узајамно пзражавају, позајмљујући једна другој свој језик илп детерминисање; треба само упптати електричара, да лн бн он сматрао себе за срећнијега, да је пронашао израз „струју сила“, какав му је у своје време нуђен од хидродинамике п теорије топлоте. Из овога видимо, да нам математичке сличности, аналогнје, помажу предвиђању, не само физичких аналогија него нам и тад бивају корисне, кад ових последњих и нема више. Кратко речено, математичка физика не само што ће физичарима олакшати бројно срачуњавање одређених константа или интеграцију одређених диференцијалних једначина, него ће му она још више помоћи — да запазн скривене хармоније у предмета и учиниће да своја разматрања изврши са неке нове тачке посматрања. Нзмеђу свију делова анализе најиздашнији су у томе погледу виши, чисти, — само кад дођу до руку оних духовитих аналитичара, који се умеју са њима послужити или користити. IIIIII На реду је да видимо, за шта анализа захваљује физици. Морали бисмо сасвим не знати историју науке, па да се не сетимо: да је тежња за. познавањем природе давала најистрајннјег и најуспешнијег подстрека развитку механике. Најчешће се дешава, да физичар прво иостави проблеме и ишчекује од нас њихово решење. Кад је то већ учинио уна-