Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 15 сваки пут м^њајући првн глас у имену, те се чуло: „Молим те, слатки Павко, драги Певко, Пивко, Пувко, Повко!“ Најпосле однесе цигарете. Певку су ручице дрхтале кад се к мени врати. Колпко год ме копкало да дознам шта га је управо љутило, умртвих се, прекидох дах. Истом кад се уверих. да се нешто смирпо, запитах : — Ко је онај обешењак? — Фукара. Безобразно, неваспитано сељаче; служи ПајЛију. Зна, да се са мном шале ујпави и шишпани. па мислп да и он може! Рећи ћу ја две речи Плији! Јер не знам ко да је, осим куће Камика, ја бих га ђаволу дао кад ми досађује! — А опрости, пријатељу, шта је иза завесе? — Једна моја нова справа. — За брпјање? — За летење. — За летење? — Да! Одавно се ја тим бавим. Није балон. или каква машина, него крпла, по систему крила слепнх мишева. У средини је... Опет неко уђе и викну: „Пш“! — Иш, ујпане! прихвати Певко... Пзволите! Хоћемо ли се ноговатп ? — Нека сад, видим да си у иослу, па свратићу после... Пш! II отпде. — Шта лп вам је: „нш“? — Поздрав међу члаповима Друштва за Летење... Познајеш ли ујшпана? Познао сам га у огледалу, а и ио гласу, беше Пелун Камик. Иевко ми рече, да је он заштитник друштва; чланови су готово свп ујшпани и шишпани. Давају, вели, улоге месечно, од чега се набавља грађа и плаћају занатлије! Справу вели. моћи ћу вндети једном с вечера, кад буде скуп чланова... Већ сам разумео ко је и шта је Певко, — каква је његова улога у Јаминн. Био сам готов. Посматрајући се из ближе у огледалу, зачудим се, како необично добро изгледам! II Певко, који узе да ме четка, као да је то имао у главн, јер рече: — Благо теби, шишпане, кад си твко здрав и јак! Ув! Као лав! — Не будн урока! додадох брзо и с уверењем, јер ме тада