Дело

обузе језа од тајанствености, страх и радост у нсти мах, страх од додпра с непознатим силама, радост због ненсказаног драгоценог дара, који ми паде неочекивано! Дакле, средњевековни „елигсир живота“ не беше бајка! Дакле, Жожо наш је други Каљостро али нстинити! Од куда њему тајна? Од кога? Како? Је лн могуће, да је он сам пронашао тајну, коју су узалуд тражили толики?... Стотине питања, нагађања, наснова, узавреше ми у глави. Пзидох збуњен из берберннце. Истом што крочнх на улицу, сукобих се са Јозојем Споном. Пђаше дубоко замишљен, погнуте гзаве под огромннм штитом, од оних сељачких, са шареним обручпма око руба. Пмао је на себи зеленкаст дебео капут, закопчан до грла, а око струка стегнут иојасом од нстога ткања — као што се одевају ловцн по Белмпру. На ногама је имао велике чизме и мавритске чакшире. Тако наредан, а још оном својом великом брадом н наочарпма, свратио би иажњу на се и у каквом велнком граду. Јавпх му се и рекох: — Баш сам мислио о вама, — хтео сам да свратпм к вама до подне! Јозо.ј се загледа у мене. На први мах не познаде ме, на рече: — А, ви сте! Ннсмо се састали после вашега доласка. Али се впди, да сте се добро одморилп, — нзгледате да не може бити боље. Пзволите к мени у редакцију, кад хоћете. Сад идем у штампарију, па, ако је по вољи, хајдемо заједно. Упутих се с њим. Скренусмо на лево, кроз најкраћу јаминску улицу, која води на лнваде. Уђосмо у неку нову кућу, пз које се чуло зврјање точкова. Цео доњи простор не беше преграђен. Десетак мавритских дечака слагача работаху марљнво. Тистота, ред, тишина, озбиљна лица вредне деце, све то чнњаше најлепши утпсак, те сам оно дирнут том неочекиваном сликом културне радиностн! То рекох г. Јозоју, нашто ми он објасни: Нема сумње да су Маврићани способни за културу, и још како! то се огледа у школама и овде. На жалост, других радионица још нема. Само, видите, треба пре свега, изменити у њима нека чуства. Маврнћанин неће да се с вољом нреда неком послу, о коме не мисли да је високо цењен, — управо да је господски. Тако на up. у лицеју најбоље уче француски .језик, најлошнје математик.у и природне науке. Добар уснех