Дело

ДЕСЕТ ГОДИЗА У МАВРИТАНИЈИ 17 доказују и у цртању. Децасу уверена, даје францускн једино .нање достојно отмена човека. То уверење, дабоме, није ушло у њих из каквог разложења, него зна.ју да се у двору и у опће међу ојпанима највпше цене људи који знају тај језик. Што се тиче иодобности за цртање, то ће бити да је у раси. А на занате неће још нпкако да се одај.у, јер су онн у Мавританији презренн. Једпно се до сад успело, да им се штампарски запат ирикаже као вишега ранга. У томе један од старишх слагача дође и рече, да ће нешто наскоро бити готово. Седосмо за дугачак сто, претрпан хартијама. Рекох: — Доиста, стихотворство им се чини као вршак уметности, јер се и мог л тим бавп. Разумео сам, да се ваш Поклич, сад у овом заплету, из обзира према дикефалији, хоће да се прикаже у најневиннјем облику, — да би се доле рекло: „Гле! они горе само певају, дакле о злу не мисле! Њнхов владар даје им пример, те се сав жив предао обради неког великог еноса, који ће се звати Атланска Владарка. Али што је много много је. У иоследњем броју Мавритског Поклнча нма и дописе у стпховпма. Г, Јозој смејаше се слатко, запита: — Дакле, тако се доле тумачи необично цветање стихотворства у нас! II зна за епос, који поменусте? — Тако! И зна се. Некп човек у белмирској ношњи донесе прнмерак нстом штампана слога службеног листа. Беше уиравник штампарпје, по имену Шпли Ликота. Г. Јозој викну: — Ово ја ннсам дао! Јесам ли вам стотину пута рекао да не слажете ништа, без мога одобрења? — Он рече, да се ви нећете љутити! У осталом није тешко развргнутн слог. — До ђавола и песме! впче Јозој, истежући браду. Сит сам ја већ тога! Донесите што још има сложено. Већ је доцкан. Сутра лист треба да изиће. Управитељ отиде, Јозој наставп: — Помислите само, није доста што ме поплавише којекаквпм стихоклепанијама, него се још усуђу.ју да доносе рукоиисе у штампарију и 'овога подмићују да штампа. — А ко су ти злочинци? запитах у смеху. — Ко су!? Готово све што је и мало иисмено у Јамини. Дело, књ. 40. .2