Дело

18 Д Е Л 0 Све чиновништво, неки трговци, старпји ђаци, неки од овнх слагача; па онда, попови и учитељи из унутрашњости, многи ојвоји, дарсери, балакале, кептени и т. д. Сви траже да својим умотворима привуку пажњу моглову, јер је он учинио неколико поклона. Управник донесе остатак листа и рече: — Фали нам ипак рукописа. Да прештампам нешто о привреди, што сам нашао у једном белстанском листу. Разуме се, најпре да ви видите. — Кад вам већ фали рукописа, да вам ја дам нешто свога. ако ћете мл учинити част, да ме примите за сарадника. рекох и дадох -Јозоју своју несницу. Он разрогачи очи од чуда. Пошто је прочита, дадеЈе Лпкоти и -рече: — Изоставите ону песму на првој странн, а нека се сложп ово: А мени ће: — Дакле и ви посред тога? Није лоша ствар, али бих већма желео, да ми други пут дате мало прозе. Дажд беше попустио. Ми се кренусмо, али у тај мах поче пљуштити јаче него дотле. Јозој се врати на своје место. да прегледа шта се могло прештампати, а ја зађох да се разговарам са радницима. Било је већ подне када дажд ионово попустп, те нас двојица изидосмо. Јозој је ишао погурен, замишљен. као и у доласку. Чешће је одмахивао главом и мрдао обрвама. Најпосле застаде и рече: — Дед ви збиља напишите какву прпчицу, нлн, још боље какав чланчић, о... ма било о чему, само не о политици, за број који ће настати. Хоћете лн? Гледаше ме, давши погледу израз, који неће да изразп речима. Одговојшх: — Могу покушатн, али, право да вам кажем, немам поуздања у себе. Оно што сам до сада шкрабао, изишло је како тако, али оно је било самоникло, своје, а ово би било некако но наруџбини и ја бих био спутан непрекидном мишљу, ...како да кажем? Као да сам пред каквом компсијом, као да полажем испит. Кад стигну моје стварп, овнх дана, наћи ћу нешто, што . сам готово довршио. Тим се растадосмо.