Дело

Д Е Л 0 Зато си ми била нова сваког дана, Илузија која никад пала није, Из очију твојих и твојих усана Рађаху се тајно моје амбицпје. Зато сам се теб1г враћао радосно, Пресит блиске среће постигнутих жеља, Или кад би живот у срце ме косно, Да ми ти замениш коло пријатељгх. $ Гледам те одлучну, са све мање душе, У даљем животу што те носи дрско. У срцу се твоме осећања гуше, Ти све мање мрзиш што ти беше мрско. Гледам те поносну, за некога кобну, Ал увек са срцем што волети уме. Без многих врлина, ал никада злобну, И без среће коју ннко не разуме. Влад- Станимировик