Дело

306 Д Е Л 0 Иропех се на прсте, не бих ли уснама досегао до његове руке. Видевши то, он спустп руку низа седло, те пољубих кожну рукавицу. Нлосило у кратко исприча ко сам, шта сам, зашто сам до* шао у Јамину. — Тако! рече могол гласом који показиваше да је изненађен. Па додаде оштро: — Тако! II ти ћеш пустнти човека, да нде у свет, као гуска у маглу!? Зар не знаш, да Камици деле кору хлеба са онима који к њима притичу?.. То рекав. тресну уздом, на што Бељац крочп, али га могол задржа и додаде. — Сем, ако је млади господин баш навалио да иде у Нову Левкадију! Ко зна? Може бити да предосећа, да ће онамо постати министар! Јер ништа није лакше него онамо постати министром! А опет зна се, да је краљ Назлим одушевљени заштитник књижевнпх почетника!... Па отиде. Плосило заборави да иокрије главу, а и ја да раширим штит, и ако могол беше већ на педесет корака од нас, и ако нам обојицн цураше вода низ врат под кошуљу! Најпосле загледасмо се једап у другога као људи у недоумици, после великог изпенађења! Два трн пута Плоспло мрдну обрвама и одмахну главом, па пруживши мн руку, рече. — Нека ти је срећно! Е, ово ће се причати! Сам већ разумеш да је свршено, а ја ћу ти поручити кад устреба да дођеш к менн! Остадох на месту, питајући се, да ли то беше сан, или јава? Ја био са моголом, на сред улице, у сред пљуска, и он говорио о мени, онако очински!?... По прозорима начичкале се главе; на свима дућанским вратима сталп људи — многи и на улицу, под кишу, да се ноклоне. Неки висок Маврићанин раскорачио се на улици, покрио главу струкОхМ, па кад могол ирође мимо њега, он, не скидајући струку са главе, преви се, — у правем смислу речи, начини прави угао, те се могол обазре. А Бељац, све једнаким, парадним кораком одмицаше ка горњим ливадама... Враћајући се, онако у мислима и узрујан, натрапах на високог Маврићана под струком, који ми рече; — Нека ти је срећно г. Вако! Е, то ће се причати! Види како те сав овај народ посматра! Питају се: ко ли је тај уск-