Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 309 — Шта то може бити?! запитах се... Очевидно Жожо неће да се и ја даље користим његовом тајном. Зашто? То ме питање стаде мучити већма него сва остала, којих не беше мало. Једва сам чекао, да се врати кући. Чим га видех, запитах. Он ми одговори својим.начином, а хладно: — То је моја ствар кад ћу допуститн, а кад нећу. Један допуст, не значи: право стечено... Па се пажљиво загледа у моје лице. II отиде задовољан уверив се да сам болестан... За десет дана нисам свега изишао из куће три пута, и то до горњнх ливада, кад би дажд попустио. За то време стпгоше моје ствари из Ивокије. За све то време ни једном не освану у нашој собп суд с сводом, нити се усудих да запитам амфитриона: докле ће ме мучити. А што беше најглсвније и најчудније, за цело то време од Плосиле нп гласа ни трага! Па онда ми се досади, те почех одлазити у кафану и у читаоницу и код Дига и код берберина Певка и у штампарију и у редакцију Мавритских Поклич и— свуда. У потоњу, на позив министра ојвоја Мијауша, отидох к њему на вечеру и после бпвах му чести гост! — Код доктора Дпга долажаху и конзули, те се познах и с њима. А једнако је даждело! А Круна Плосила никако видети! По Арабову савету, а и по своме неком нагону, не хтедох свраћати к њему. Ахтедох својим умовањем решити две загонетке: Моголову и Жожову, али то ми не пође за руком! VIIIVIII Иосело у двору Тако ми протекоше четири недеље, за које се време бејах изближе познао са свима чпновницима и знатнијим мештанима; заситио гозбе код Мијауша, Дига и Јозоја; надерао се столица у пустој читаоници; наиграо се шаха п домина; нагледао се могола на колима, на коњима и пешке; начитао се песама у Мавритском Покличу, наслушао се свађа око Наполеона, Бизмарка, Гамбете и осталих; науживах се комендија код Крилатога Певка и — начамах се чамотиње! А како че чама може