Дело

ДЕСЕТ ГОДННА У МАВРИТАНИЈИ 315 Диже се смех. Ојвој Кам Крунов додаде: — Тако је, господару! Да нас је триста, без попа ништа! А нека не замери овај наш ојпај, у работи коју ти помену, наш је Рус прави ојпај! — Хвала вам! рече Рус. Добро је бити ма у чему први! па седе до мене. Мог'л удари три пута дланом о длан, нашто се отворише врата од стране оџаклије и момци унесоше на послужавницима скленице вина, чаше, цигарете, кафе, ликера. Пошто се мог’л први послужи, псЈипали цигарету и рече: — Пушите, господо! — Само да није овога! шапну Плосило, и одмахну сухим прстима. Нико не запали, него се сви погледп стекоше на кнежева таста, коме неки млади главар пуњаше лулу, натакнуту на дугачку впшњаву чибуку. Истом кад други неки млад човек донесе жеравак са огњишта и стави га на лулу, запалисмо сви, те у тили час густ облак закрили пламенове свећа. Плосило удари кашљати н рече: „Боже, Боже, беде с овим несретним дуваном.“ У тој магли диже се поново жагор, куд и камо већи но пређе, уз куцање чаша и гласно смејање! Таје слобода трајала све док се дим не почне разређивати. За то време мој Плосило седео је у мислима, сав „савокуплен“ како кажу наши свећеншш, па одједном устаде, поклони се и запита: — Допуштате ли да нешто речем, милостити господару? — А шта то, Крунославе, круно моја? У тај мах доктор се врати и речс гласно: — Господару, зло је са рањеником! Ја се чудим да је још жив. Зрно је пробило оба плућа. Не може живети још двадесет и четири часа. — Ух! учини мог’л. Каква сокола губимо, а да би за што, и да је на бојишту паб! Сви стадоше хукати и о томе разговарати. Говорило се и о убијци, који беше млад и јединац у родитеља. Дуго је то трајало. Најпосле, мог'л окрете главу ка Плосилу, а овај устаде по трећи пут и рече: — Молим понизно, не само у своје име, него, уверен сам, у име све присутне господе, да нам се и вечерас чита ваше ново, бесмртно песничко дело. 21* §