Дело

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 317 — Знам, лепи мој домроје! Хвала вам! Сутра ћујагосподару натенане!... Мог’л се обрати неком младом, личном конандиру, који брекћаше од здравља и напона снаге и који непрестано врдаше на столици: — А како се ти, Мијагуле, налазиш у новој власти? Је си ли се већ навикао говорити? Мајагул ђипи, као да хоћаше пробити главом таваницу! Цело му тело зацепти, а очи заиграше као у суманита човека Десном руком одмахну као кад се сабљом сече, али не могаше одмах проговорити, него пошто два три пута прогута пљувачку, одговори неприродним гласом: — Добро је, у твоје здравље, господару! Све је добро, у твоје здравље, господару! Боље не може да бидне, тако ми Бога и Светога Кома! Народ је послушан, војска је у реду, нема да речвш, ни крађа, ни свађа, ни увреда, ни парбе! Сиромаштине има, да кажем, има по нешто, али не баш велике. Ето, дацију сам већ покупио, без имало муке!.. — Добро, добро! А шта је било у твом племену, због некакве девојке ? — Ништа, господару. Могу баш рећи: ништа! Ситница једна, коју није вредно износити пред твоје светло лице. Ствар се смирила одмах! Војни министар Пај-Лпја уметну: — Ама, имао сам чути, да је неко рањен био због те девојке? Министар унутрашњих дела, ојвај Мијауш, прихвати: — Не беше ништа озбиљно. Тачно сам се о томе обавестио. Један је био лако окрзнут, али су се противници одмах измирили, без посредовања власти. Право рече командир: ситница Кам Крупов одмахну главом и вели: — Ђаво су девојке, а још више младе удовице! Више зла због њих бива по свету, него због других много прешних ствари. Па, обрнув се младом владици до £ебе, додаће: — Благо теби, свети оче, када те такве ствари не узнемирују! Владпка поцрвене као каква девојка, али прпстаде и он уз опћи смех... Могол узе једну цигарету и стаде витлати њом, гледајући силнога командира Мијагула, који још једнако стајаше. Пошто начини неколико колута, хитну цигарету пут њега, а онај до-