Дело

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 321 официр, иоручник, у суром летњем шињелу, с високим црвеним фесом; на очима су му сасвим црне наочари. те се не види кудгледа: иде, полако, броји зрна на бројаници (офицпр!), главе не окреће. „Хвала Богу!“ помислих, „кад се нађе један честит“. Пролазе и колима, колима се шетају, или како овамо кажу, „нраве пијасу“; погињу се из кола, у све редом гледају, дрско, грдно неучтиво, и нешто говоре, смеју се; а буле ћуте, пуше, или штогод једу, грожђе, печене кестене, па као да се ти дрски погледи њих не тичу... И кола, кола, на колима су не само световна лица но и свештена, софте, имами, улеме; а кола просто миле: један софта једну лепу зове на груди; један имам показује једној младој руку, и меће на њу главу, као да јој каже: моја ће ти рука битп узглавље“; један официр једну девојку само као да грли, другу као да љуби, трећу зове и показује јој главом Прпнчева Острва... — Ханум!! оиет узвпкнух. Мадам? — Да нисам полудела? А она се слатко насмеја; н у том прође један плав мали софта, загледа јој се у очи, намигну јој и колико може уздахну... Све што раде икојекако, али намигивање..., то је тако просто, толико просто... За чудо ми да је у њих ово још у моди и код отменог света. Напослетку, овај мали плави софта и није отмен; али видех да то чине и паше, и млади школовани официри... — Шта ради овај свет, по Богу, ханум?! — Па, мадам, овај свет нрави ишарет... II ја се сетих да сам ту реч чула, у Скутари па се сетих и шта она значи... Зцак, илп боље разговор покретима, то она значи. И све више света, и мушког и женског; жене почеше и да пију. фине лимунаду, просте бозу. Миједемо; ханума купила оку грожђа, а робиња разастрла по једној столици махраму, па ua њу метнула то грожђе, после се измакла, стала ропски, прекрстила руке на пасу... Мати и кћи једу фино, не узимајућп грозда у руке, него откидајућп зрно по зрно... Ја просто, узела сам грозд у руке, па једем... једем и гледам људе...: по двојица по тројица, пиље у жене, гурну један другог, направе по неки ишарет, насмеју се, и нампгују, и уздпшу, и јече... 0 како бих да видим још коју: кад јој неко пошље иољубац, да ли поцрвени, да ли се узбуди. Моја Мелек-ханума никако не црвени, и непрестано остаје хладна... Световњаци сви у фесовима, те кад се из даљине погледа учини се као поље с бул-