Дело

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 323 он сада и уздахну и нешто рече. „Шта вам рече, ханум‘?“ Она слеже раменима... Сад пође за нама, и поче хапуми о љубави .. Ја сам сваку десету разумела, јер је говорио брзо. Сад пође за нама... „Аман, очи моје, какве су ти очи! Аман, уста моја, каква су ти уста!... Душо, ја те волим, зеницо, ја те волим, очни виде, ја те волим!... Ханумнно се лице претвори у живи пламен. У пролазу, поглеђивах у друге: гледају ншарете и мењају се у лицу; и час спусте вео час га подигну; сад понесу сунцобран где сунца није; сад намештају косу и не одвајају мали прст као кад једуилипију, него кажипрст и средњи...: да нису и ту ишарети... И погледах: официр нас оставио. „Сиустнте пече на лице, ханум, док није онај дошао.“ — Зар на овој врућини, аман! И боле ме очи кад кроз пече гледам“. „Што га не изгрдите, ханум?“ — А, како, мадам! У Цариграду то није нншта. На сокаку буде, на сокаку остане. Жељни су нас спроти наши људи: нп на свадби с нама, ни на шеилуку с нама, ни у радним данима с нама, ни о празницима с нама. Где нас виде? На улици, никад у кући, нпкад на прозору...; на ирозорима нам густе решетке свуда, впдели сте; ни сунце нас кроз прозор не види, а камо ли човек. /Кељни су нас сиротп наши људн; душа им је гладна; ринаретом глад заварају, алп се не засите.“ Н ако смо на пијаси још од подне; п ако је прошла већ и икиндија, сунце ниско пада, ханума не помиње повратак; а кад га ја поменух, она рече „рано је“. „Далеко је Беј-Оглу (Пера), ханум.“ Она се насмеја и рече: „Зар ви мислите вечерас у Беј-Оглу?! _Ви ћете у Стамболу, на конаку код мене...“ Ето га поручник опет: с Мелек-ханумом раме уз раме, па јој стас иоређује с кинарисом, очи са сунцем, лице са снегом. Иде певушећи: песмом јој казује колико је воли, песмом је преклиње да му створи души шеплук за час... Једну ноћцу, очни впде! Једну ноћцу, анђеле!1 Њој сукну пламен уз лице, носрну. — Мерхаметс’з! Мерхаметс’з! (Немилостива, немилостива), изговорн с нуно бола. Она се окрете к њему, али не знам да ли га иогледа. А њена кћи, које се ја сад сетих, непрестано за нама; и за цело је чула шта овај заљубљенп беј, или 1 Бпр геџеџпк, чеш м-нурн! Бпр геџеџпк, мелеј’м.