Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 333 <3ила потребита, пошто је још јуче звао и хтео да му буде другарица у изгнанству! Није се осећала довољно при себи кад му је у тренуцима јетким и болним од уздпзања, нејасно изговорила ове испрекидане речи: „Жудим за тобом и само тебе волим!“ Пошто су доручковали Морис изиђе на балкон да попуши цигарету. Јулија се простре преко малог кревета, осећала се уморном, образи су јој били зажарени а глава тешка. „Опно ме ход и свеж ваздух“, рече у себи. Са узглавника на коме јој чело почиваше опазила је свога пријатеља како се налактио на наслон балкона, непомичан, сем каког нокрета кад би примакао и одмакао цигарету. Нетремице је посматрала ту драгу силуету, покушавајући да у погледу усредсреди сугестију примамљивости. Шта је хтела? Неби ни она умела рећи. Знала је само толико да га је желела да буДе тако близу, у домашају њене руке и срца. II готово одмах Морис се окрете, бацн полупопушену цигарету и приближи се... Опа осети како су за њу приковане светле ћилибарске боје очи, и тај поглед био јој хладан, толико је у њему угледала равнодушности и слеђене растројености... Како да га поврати како да га задобије? Како да нрисили љубав и жељу која је ишчезавала? Бесан ветар дувао је на ту невину душу која је нежно волела и чиј се побеђен стид дизао после еваког пораза. Она се подиже у пола и руке су јој тражиле Морисове руке, њене очи и усне говориле су њој: „Дођи...„ Морис је разумео тај позив и његово лице изразило је исто немирно упрепашћење кад је видео како је Јулију ухватило лудило. Он устуче, п тај покрет и израз лица изненада растрезнише једну жену. Ухвати се рукама за вреле образе и сакри главу у јастуке. Морис, ганут, наже се према њој и да би превио рану тога понижења био је принуђен да је негује... Она га одвоји и, уставши, кратким покретом, рече: — Ох! не... молим те немај сажалења! Затим после једног тренутка рече: — Хајдмо одавде, молим те, хајдмо брзо! Морис је мислио па спорост пута кад би ишли пешке у јутру; и сам је желео да што пре буде у Кронбергу, да заврши ту несрећну екскурзију. Запита: — Хоћемо ли се колима вратити?