Дело

334 Д Е Л 0 — Да. Боље волим тако, одговори Јулија; веома сам уморна. У хотелу су нашли једне двоколице. Ускоро су их носила кола низ брдо, коњи су добро држани на уздама. Блага влага иадала је са лишћа а сунце је бледило иза тога застора. Седели су једно уз друго, под натученнм огртачима, и ништа нису проговорили све до уласка у Кронберг, до тренутка кад су се врата у вили Тевтонија затворила за њима. Билојешест часова одприлике, алн сиви облаци над долином мале равнпце, раширили су вештачку помрчнну, н ако је прозор бпо отворен готово је била ноћ у одељењу. Бацили су се на столице, одвојени једно од другог, изнурени умором, неповољни да се покрећу н живе. Сад је било свршено. доказ је доказан, нису тражили да се више варају. У* ту собу, где су пре три недеље ушли муцајућп од узбуђења и што су се опет састали, сад су се вратили уверени о протнвноме и у очајању, уморени борењем против будућности. Морис је мислио: „Ако Јулнја остане, нећемо пмати више снаге да ’ подноспмо овакве дане као што је овај. Али остати сам, поново нредузети нових петнаест дана у Хамбургу, трпетп још впше кад будем знао да је отргнута. нзгубљена за мене... Ах! не могу, не могу! И поче мислити о прошлости. „Све је било мојом погрешком. Мпслио сам да могу сачувати срца двеју жена, учипивши да оне не трпе, ннти ја сам. Ово је казна!“ У томе тренутку кад му је све изгледало боље од неизвесиости, колико ли је пожелио да буде окован непоречним! Башто Ескјево писмо није јутрос донело новост о Кларпној удаји?“ Што нисам казао Јулији још кад ми је два нута дошло на памет: Узећу те! Да сам имао те храбрости прекинуо бнх терање ђавола, будућност би била тамна, али осигурана. Да, мучила га је потреба да се одважи, да рече сам себи: „Свршено је, не може се надокнадити.“ Подиже главу и посматрао је на страну где је Јулија седела. Разлпковао је само неодређен облик сенке. Да ли је плакала? Мислио је на то и желео је да заустави, да осуши мнловањнма те сузе које су текле због њега...