Дело

П Л А В И 349 зриво, да ће прелазити из куће у кућу као намештај. Она коју је негда он изабрао, коју је уздигао изнад свију, за коју је жртвовао своје пријатељске везе — и матер! II она ће служити, обијати туђе прагове, подносити ћуди хранитеља! И сав се стресе. — Леоне — зашумори потајни глас ти си сада човек; створио си себи нов свет, створио си краљевину! Зар немаш права учинити себе срећним, створити себи краљицу? За дуго на ово не дође одговор; најзад готово са стидом, и против воље његове стиже овакав одговор. — Немам снаге! Да је само она и Гжимала! Али за њом долазе и њене везе, породица. Фпгуре, можда, ниске и рђаве, свакојако обичне и бедно васпитане. Уздигнувши њу до себе, морам се сам спустити. Немам снаге! — Ти сн јадник! — чу се опет потајни глас, и он се стресе. — Је ли вам хладно, кнеже? — упита Гжимала, опазивши то. — Сутра ће бити топло. — Зашто? — Зато што је сутра седница у банци. Браћа ће изјавити поштовање председнику и главном акционару. — И ви се сећате тога, и ако сте тако тужни! — Моја жалост и моја служба морају бити заједно смешећи се одговори Гжимала. Ту изненада стаде и показа кнезу Силу, који је јурио к њима у галопу. — Неко је дошао. Сигурно граф, — равнодушно рече Леон. Сила сав задуван стаде пред њим. — Милостиви кнеже, допутовали су гости. — Какви гости? — упита Гжимала. — Кнегиња, сестра покојнога кнеза. — Чудан опис Изе! — помисле Леон, а Гжимала узвикну. — Та графицом је зову сада, а не кнегињом! Ти говориш којешта, Сило. — Није по наредби промењена титула! — извињавао се слуга. Иопустише дизгине, и ускоро се нађоше у Холши. Гжимала окрете на имање, а кнез у палату. Уз пут прођоше поред њега поштанска кола и један фијакер, али он то скоро није