Дело

52 Д Е Л 0 — Ја много волим французе. Онн су весели, занимљивш Несрећни политпчки догађаји!... Ја памтим време, господине, кад по улицама Хамбурга нисте могли чути да друкчије говоре него француски... Време игара! Данас, тешко да ћете наћи десет ваших земљака за време бањске сезоне. Нолитика, наравно! Све је то врло жалосно. Одмах ћете вндети да је Хамбург пун дражи. II ви сте дошли да иијете воду? Морис се устезаше. — 0! ја нисам болестан. Само... нервн су ми мало уморени. Нека несаница. Казалн су ми да ће ми бањска дијета добро учинити. — Ах! рече Хефлих ударајућп прпјатељски ио колену свога клијента! Ах! Париски живот вам је рђаво утицао на нерве. II ја сам, господине, живео у Нарпзу. Провео сам четири године у Паризу... Од 1860. до 1861... Познајете лн Г. Лекје-а? Не?... Доктора Руднја? Ни њега? То су били моји при.јатељи; били су веома весели. А жене тек! M-me Шнајдер! MJle Кора Парл? II оне су тако нсто биле веселе! Јесу ли оне непрестано у Паризу? Он се обавештавао са истннским интересовањем, као да је очекнвао да врати посету рушевинама Паревнне, за време будућег путовања преко Рајне. — Не, рече сухо Морис. Оне су помрле. — Помрле! Та је ли могуће! Те младе жене тако лепе тако веселе! Ах! то добро доказује да не треба злоупотребљаватп живот, нпти се игратп са својим здрављем... Ја видим вашу болест, господине, на вама. Ви сте злоупотребпли нарпска уживања — вашег доба, хоћу рећи, Мабнј, ла Гранд-Шомје, л’ Фрер Провансо... Морис се није могао уздржати од смеха. Он којијелегао свако вече пре поноћи, који није више ншао нп у позорнште, којн је јео и пио као једна жена! — Узимаћете воду са Јелисаветиног извора, настави лекар. Она је врло јака. Треба вр.то рано да одете тамо, око осам часова ујутру. Тамо свира добра музика... позорншна канела... Затим треба се шетати. Осетићете лако завпјање у трбуху... Затпм ћете изнћи напоље. Тада је боље не нити прекомерно, т не јести салате нити зелено вариво. У осталом, ево вам штампаног упута. (Наставпће се) ('Превео с француског Мих. Д. Мил.) Mapce/i Прево