Дело

КОРЕЂО i Свршнвшн прошлога семестра, између осталог н ферареску школу сликарску, ми бисмо сад одмах могли прећи на задатак који смо себи овога семестра поставили — на историју венецијанског сликарства. Алп кад бисмо то учинили, не упознавши се претходно п с Коређом, не само што бисмо пропустили познанство с једним од најнеобичнијих уметника талијанског ренесанса, но би нам доцније било тешко, ако не и немогућно, наћи прилику за разговор о њему. 0 Коређу је најзгодније повести реч сада. пошто смо, ма и у кратко, прегледали горњо-италпске сликарске школе, а понаособ ферареску. Јер мада Коређо, више од свакога другог уметника талијанског — изузетак чини само Микеланђело — стоји изван сваке школе, ипак је географска близина његова завичаја с уметнпчким центрима горње Италије дала неизбежног повода, да се на првенчади Коређовој укрсте извесни утицаји горњо-италпских првака сликарских, као што су на пр. Андреја Мантења и Ферарежанпн Лоренцо Коста. Оба су сликара провела своје најбоље време у Мантови, која нн дан хода није удаљена од роднога места Антонијовог. Млади Антонио, ако немађаше прилике да лично унозна највећег горњо-италпског сликара Мантења је умро 1506, када Коређу беше дванаестак година пмао је прилике да доцније, као одраслији, на лпцу места види његове творевине, којима се Мантова ионосила. Ако ништа друго, морала му је настн у очи мајсторска персиектива на Извод из предавања на Унпверзитету.