Дело

Ј А К Т 0 Н 361 Заиста, она је била вечито изгладнела; не ceha се чак да је икада и била сита. — Ш... ш... ш... умири је Фројим. Ти не треба сад да плачеш будало, треба да ме слушаш! Твоја су деца издерана, и твој је муж нздеран, и ти си сама у дроњцима. Хаја закука гласовито. Ох! ох! од кад већ нпје имала читаве обуће на тим својим једним, отеклим од умора и хода, ногама... Колпко времена већ има од кад Абрамек живи без кошуље на телу; а Худес се целе лањске зиме пропатила без горњег „кафтана“. — Ш... ш... ш... прозбори опет Фројим, тихо и отегнуто. Твоја деца немају својега кута, и ти немаш свога властита кутка. Хаја бризну жалостиво у плач, стискајући грчевито у руци рубљу, најочитији доказ о истинитости братовљевих речи. — Ш... ш... ш... прошапта опет Фројим, сикћући отегнуто и озбиљно. А када се она умпри, он рече: — Ти си видела, ја сам те провео по половини плаца и по половинп темеља, од ових тамо двају међа, до оних тамо двају међа. Ова половина куће, што ће да се зида на половини темеља. Ну

: то ће бити твоја кућа, и кућа твога мужа, и кућа твоје деце. Ја тако хоћу!.. Тада диже у вис своју велику, риђу главу и надме полако образе и усне. Хаја паде нице на земљу, и као ван себе љубљаше братовљеве ноге и колена. Сузе, као град, котрљаху се нпз ово њено измршавело и поцрнело лице, јаук и смех потресаше њене груди, а исушене руке грчевито прнтискиваху одојче; које је висило о празним грудима. Беше близу да излуди. Њена кућа! Њена кућа! Њена сопствена, властита кућа! Тога је дана Фројим ишао но својему плацу до у позно доба ноћи. Од то доба „фабрика“ је напредовала са грозничавом ужурбаношћу. Сваког би часа риђи кројач остављао рад и ишао би на земљиште, озбиљан и ћутљив, застао би, погладио би браду и гледао на своју нову кућу, чији се жути стуб већ јасно одвајао од темеља. Овде је Фројим постајао од кројача — грађанин. Али кад је Портер затражио од Шлајфамана, који се баш враћаше са купљеним воловима, свој зарађени новац, Шлајфман је се заклео, сасвим свечано у присуству рабинера, да није примао никакве оставе и да је радњу рођеним својим новцем водио.