Дело

КАНТОВ КАТЕГОРИЧКИ ИМПЕРАТИВ од Dr. БРАНИСУ1АВА ПЕТРОНИЈЕВИЂА (иаставак) Пошто смо се упознали са формулом категоричког императива, сада ћемо изложити Кантову дефиницију самог тога појма. Свака ствар у прпроди дела по нужним законима. Само разумно биће пак способно је да дела према престави закона, т. ј. да дела по принцнпима, само разумно бићепмавољу. Ако воља разумног бића стоји у потпуној хармонији са принципима разума т. ј. ако воља разумпог бића испуњава безизузетно захтеве разума, онда је такво разумно биће савршено, а његова воља света. Ако нак воља разумног бића није у апсолутној хармонпји с разумом, ако она не испуњава захтеве овог последњег безусловно, онда се разум јавља као законодавац, који има да иримора вољу на вршење његових захтева, онда се закон његов јавља као заповест, коју воља има да испуњава. Оно нрво само је Бог, човек је ово друго. С тога само за човека као разумно биће постоји закон разума као нарочпта заповест, којој његова вол^а има да се повињава. Престава објективпог прницппа, коме се вол^а (човекова) има да покорава, то је дакле заповест (разума), а формула те заповести, то је императнв (захтев да се заповест врши). Сваки имнератив преставља захтев, да се нешто врши, преставл.а захтев да се во.жа покори једиоме објективноме закону. Императив може бити, с формалне стране своје, или хинотетичан или категоричан. Радња, коју захтева хипотетпчни императпв, прсстављп срество ради извесног цнља, којн