Дело

КАНТОВ КАТЕГОРИЧКИ ИМПЕРАТИВ 365 је ван ње; радња категоричног императива пак то је радња, која није срество никаквог циља ван ње, која је сама себи циљ, која је сама као таква циљ. Са садржајне стране своје пак сви се императиви могу поделити у три врсте: нмиеративе (техничке) умешностн (Geschicklichkeit), императиве (практичне), мудрости (Klugheit) и нмперативе моралности (Sittlichkeit). Императиви умешности односе се на циљеве људског делања ма какви они билн и без обзира на то, да ли су тн циљеви паметни и добри. Прописи, којих има да се држи лекар, да би излечно свога болесника, са гледишта ових императива имају исту вредност као и прописи којих има да се држи тровач, да би на сигуран начин отровао једног човека: са гледишта њиховог они су проппси добри, који постављенн циљ на најбољи начин изводе. Императиви практичне мудрости имају само један једини циљ: достизање личне cpehe у животу. Тежња за срећом постоји код сваког човека (ми ћемо доцније видити, да њој Кант даје још много већу вредност него што би то према строгостп његовог моралног принципа имало да се очекује), и умешност у избору срестава за достигнуће овога циља преставља мудрост у ирактичноме смислу ове речи. Императив моралности то је императив, који без постављања икаквог нарочитог циља или намере датом делању, то делање непосредно захтева. Овај се императив не односи на садржину радње и на оно што из ње нма да следује, већ само на форму и на принции, из којег та радња има да произиђе, из чега је јасно, да нмператив моралностн мора с формалне стране своје бити категоричан, док су она прва два императива хипотетична. Императив моралности као императив безуслован, категоричан искључује не само објективно сваки цпљ из радње, коју заповеда, него и субјективно свако осећање, које би као мотив ту радњу изазивало. Али субјективна осећања као таква неизбежна су у једном чулно-разумном бнћу као што је човек, па како се осећање као осећање да сузбити само другим суиротним осећањем, то и категорички императив као принцнп разума мора бити праћен у нашој унутрашњости једним засебним осећањем, које ће бити у стању да неутралише утнцај чулнпх осећања на нашу вољу и да је учини склоном да се покорова