Дело

КАНТОВ КАТЕГОРИЧКИ ИМПЕРАТИВ 369 Неизображење својих дарова истина да не противуречи непосредно захтеву сматрања човечанства као циља но себи, али то није довољно за једну моралну радњу, она мора томе захтеву и директно одговарати. Не изобразити своје таленте неби истина значило радити протПв одржања човечанства, али би значили радити против унапређења његовог. Псти однос између идеје човечанства и моралне радње постоји и у случају чињења доброчпнства. Не учпнити добро другоме не значи истина употребитп другога директно као своје срество, али значи не употребити другога као циљ по себи, не сматрати да је друга личност циљ по себи, чији циљеви морају бпти и наши цпљевп, чија тежња за срећом мора бити и наша тежња за (његовом) срећом. У вези са овом другом Кантовом формулацијом категоричног императива ми ћемо овде навести и трећу формулацију његову тога прннципа, која гласи: „ради тако, да за начело твоје радње можеш хтетп да постане општим законом природе“. Ова трећа формулација категоричког императива у основп је идентична са првом и само ie у толико допуњује, у колико има примера, који се не могу директно подвести под прву, а за које је међу тим несумњиво да се дају директно подвести под трећу и тиме индиректно под ону прву. Тако раније наведенн пример са самоубицом могуће је подвестп под прву формулацију само тиме, што ће се став, да осећање (бола) служи за одржање живота, схватити као општи закон нрироде, коме је као таквом немогуће противречити, као што смо ми то раније доиста и учинили. Као увод у расправљање другог основног пптања Кантовог ми ћемо навести речи његове о вредности добре воље, које чине почетне речи његовог за ову студију највише употребљеног списа „Grundlegiing zur Methaphysik der Sitten“. „Не може ce замислити ништа у свету, па чак у опште ни ван света, што би се без ограничења могло сматрати за добро до једино добра воља. Разум, виц, моћ суђења и какви све таленти духа постоје, или храброст, одлучност, постојаност у замислн као особине темперамента без сумње да су у многом погледу добри и корисни; али они могу постати и сасвнм рђави и штетни ако пнје воља добра, која треба да учини употребу од овнх дарова прнроде и која се с тога назива карак-