Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА Предлог закона о праву рада у енглеском парламенту. Хрватски сабор. Ако би се значај свакога догађаја и сваке појаве у политичком свету ценио једино по сензацији, коју изазива у јавности, онда судбина покушаја једне крупне социјалне реформе у енглеском парламенту не би заслужила да буде ни забележена. Разуме се већ, да српска штампа није удостојила својом вцсоком пажњом ову „маленкост“, која нема ни мало пикантног у себи, да би заслужила да буде забележена. Али ни страна штампа, сем великих озбиљних гласила, нпје се дуже задржала на њој. Из два разлога. Пре свега, комедија, која се одиграва са тако званим реформама у Маћедонији, продужује се и даље и европска се штампа с дужном учтивошћу бави, како изгледа са свим озбиљно, њоме и путовањима краља Едуарда VII и цара Виљема I. А друго, тај покушај није имао никаквих стварних последица, — остао је само у области покушаја. Да је опет и остварен, онда би већ све то друкче изгледало. Европска штампа би се имала чиме забавити, јер би то био догађај светско-историјског значаја, то би био легалан соцнјални преврат какав се од француске револуције не памти! Пронали нокушаји не значе што и нотпун неуспех, npoпаст једног питања, једног принципа. Али овај покушај остаће за дуго само један од многобројннх покушаја једне крупне реформе. Последице његовог могућпог успеха неће дакле дожпвети ни толике геперације, које буду иза нас дошле. И опег, као нокушај врло је значајан и карактеристичан. Тај је покушај, — покушај енглеских социјалиста да енглески парламенат прнмн н озакопи право на рад!