Дело
А Н А К А Р Е Њ II Н А 91 Разумеш, не само што нисам слутила да ми је он неверан, него сам чак то сматрала за немогућно, и сад, замисли, с таквим појмовима дознати на једанпут сву страхоту, сву прљавштину... — Разуми ме. Бити потпуно уверена у своју срећу и наједанпут... — настави Доли, уздржавајући се да не зајеца, — добити писмо... његово писмо, упућено његовој љубазници, а мојој гувернанти. Не, то је и сувише страшно! — Она брзо извади мараму и покри њом лице. — Још разумем тренутан занос, настави она, поћутавши, — али да ме вара намерно, препредено... и то с ким?... Да буде мој муж у исти мах кад и њен... то је страшно! Не можеш разумети... — А, не, ја разумем! Разумем, мила Доли, разумем, — говораше Ана, стискујући јој руку. — II ти мислиш да он разуме сву страхоту мог положаја? — настави Доли. — Ни мало! Он је срећан и задовољан. — А, не! — прекиде је брзо Ана. — Жалост га је погледати, он је као убијен од кајања... — Може ли се он кајати? — ирекиде је Доли, гледајући заови пажљиво у очи. — Да! ја га иознајем. Без сажаљења нисам га могла гледати. Ми га обе познајемо. Он је добар, али је поносит, а сад је тако понижен. У главном знаш шта ме је дирнуло... — (и ту Ана погоди оно главно што је могло дирнути Доли) — њега муче две ствари: прво, што га је срамота од деце, а друго, што он, који те волп... да, да, воли изнад свега на свету, прекиде она брзо Доли, која хтете рећи да то није тако: што ти је он задао бол, убио те је. „Не, не, она ми неће опростити“, једнако вели. Доли је замишљено гледала у страну, слушајући заовпне речи. — Да, ја разумем, његов је положај страшан; кривцу је горе него невином, — рече она, — ако осећа да је због његове кривице дошла сва несрећа. Али како да му опростим, како да опет постанем његова жена после оне? За мене ће живот с њим бити права мука баш зато, што волим своју ранију љубав ирема њему... И јецање јој угуши речи. Али као навалице, сваки пут кад би се мало одобровољила, она је опет почињала да говори о оном што ју је љутило. — Та она је млада, та она је лепа, — настави она. — А