Дело

•92 Д Е Л 0 разумеш ли ти, Ана, ко је узео моју младост и лепоту? Он и његова деца. Ја сам му одслужила, и у тој служби прошло је све моје, а њему је сад, разуме се, милије и ординарно, али свеже створење. Они су јамачно говорили о мени, или, још горе, прећуткивали су — разумеш ли? У њеним очима опет плану мржња. — II после свега тога, да ми он говори... II зарја да му верујем?... Никад. Не, не, свршено је све, све што је некад било утеха и награда за труд и муке... Нећеш ми веровати. Ето, мало час сам учила Глишу: некад је то била за ме радост, а сад ми је то мука. Зашто се старам, трудим? Нашто деца? Страшно јето, што се моја душа одједном преокренула, и уместо љубави и нежности, осећам према њему само мржњу, да, мржњу. Ја бих га убила и... — Душице, Доли, ја разумем, али не кидај се толико. Ти си тако увређена, тако си узбуђена, да много што шта видиш друкчије него што је. Доли се умири, и оне поћуташе једно два мпнута. — Шта да се ради, промисли, Ана, помози. Ја сам о свему размишљала, и не могу ништа да нађем. Ана није могла ништа да смисли, али се њезино срце одазивало свакој речи, сваком изразу снајина лнца. — Рећи ћу ти само ово, — поче Ана, — ја сам му сестра, знам му нарав, ону подобност да на све заборави (она учини покрет испред чела), ону подобност да се са свим занесе, али зато и да се потпуно покаје. Он сад не верује, он не разуме како је могао учинити то што је учинио. — Не, он разуме, он је и онда разумео! — прекиде је Доли. — Али ја... ти заборављаш на мене... зар је мени лакше? — Станп. Кад ми је он о томе причао, признајем, још нисам поимала сву страхоту твог положаја. Ја сам видела само њега и то, да је породици крај; мени га је било жао, али поразговаравши се с тобом, ја, као жена, видим друго; видим твоје муке, и не могу ти рећи колико ми те је жао! Али, Доли, ду. шице, ја разумем твоје патње потпуно, само једно не знам: не знам... не знам колико још у твом срцу има љубави према њему. То ти знаш, — има ли толико да му можеш опростити. Ако пма, опрости! — Не, — поче Доли, али Ана је прекиде, љубећп јој још једном руку.