Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 101 кад отвори писмо, прочита неколико врста које је садржавало, силно је био отргнут из своје равнодушности. „Пријатељу, озбиљни догађаји који вас интересују дешавају се овде. Дођите најкраћим путем. Присутност ваша потребна је, а позпва вас Ваша пријатељица Јулија Сиржер. Морис поново прочита ово кратко писмо, гласно изговарајући речи. То је био рукопис врло му добро нознат, то је била омиљена Јулијина хартија; али мисао која је диктовала ове врсте није била њена, не ! „Нешто озбпљно се одиста догађа тамо... Пријатељу, у место Драги мој... Ниједнељубазне речи... MajKa би ми могла ово написати...“ Стаде да премишља, промери сва објашњења која су му се вероватнпм чинила... И, наравно, не нађе само оно право: не помисли да је Домје могао показати Јулији његова писма. „Клари је горе... или ће пре бити да Антоан умире...“ II одмах за тим, он одбаци прву претпоставку... „Кад би Клара била много болесна, не би ме Јулија звала к њој.“ Јер и он, као већина људи, није могао да појми да једна жена, и кад није престала да воли, може жртвовати своју љубав. „Да, то је. Антоан је на умору. Јулији је потребно да ме види; она ме зове. Хоће да ме позове да одржим своју реч. Хоће да буде успокојена да сам ја још увек решен.“ Ова потреба да се врати у Париз, заједно са његовом ваклетвом, пре неколико дана би га нреплашила. А данас ово писмо, које је садржавало позив да испуни своје обећање, ово извршно решење, донесе му олакшања, потајног задовољства. Ове три врсте на хартији биле су ослобођење, крај изгнанства: оне су му, пред његовом савешћу, давале право на иовратак. Но на крај свог путовања имао је да нађе једну непролазну препреку... Али разроке наде су га подржавале сад као и толико пута у његовом животу. „Да... одржаћу своју реч, али бићу код Кларе, а кад будем уз њу, излечићу је. А за тнм, све ће се удесити...“ Он се не усуди да каже како, и каквом двоструком невером... У своме духу беше се без најмањег устезања решио да се врати. Као што је увек, роб своје судбине, чекао је под-стрек другога па да се одлучи. Дакле, отпутоваће; отпутоваће шта брже. Кад је погледао у распоред вожње, виде да мора чекати до сутра да би у Карл-