Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 103 улице Фландр... „После неколико минута... После неколико секунада“... Варао се. Јулија није бнла на станици. Она се бојала да неће имати храбрости, кој.у је сатирала од пре осам дана, ако јој Морис, у метежу гомиле која нзлази из воза, у ларми на станици, падне у загрљај. Ако јој покаже љубав; ако ју је опет заволео — што не бп било чудно од њега! — после свог ужасног писма? Тада би она имала да се бори, да се брани од његове љубави... Ох! не... никад више! — Била је решена. Нешто јаче од љубави, нека вера у фаталност, у потребу њена одрицања, раздирала јој је душу... Упутила се у улпцу Шамбиж да тамо стигне готово у исто време кад и Морис; ишла је нешке, хотећи да умири, савлада дугим путем своју грозницу. Она је ИхМала разлога да се боји својих живаца; они је издадоше одмах, чим је била унутра, у склоништу њене драге прошлости са пољупцима и миловањима. Помисли: „Ово је последњи пут што овде долазим!...“ II одмах за тим она осети да се губи. У несвестици паде на диван, где су они двоје често лежали једно поред друго, с пољупцем, непомични, загрљени и занети. До свестп дође лагано, као што лагано једно тело излази на површнну воде. Из те немоћи беше дошла у заборав, кад на једанпут чу лупу једних кола која се зауставише; врата с улице отворише се и затворише, кључ се окрете у брави. „Он!“ То је био он. Завеса на улазу подиже се, и он се појави: тренутак веома кратак у ком га она опази неодлучна пред полумраком велике собе; имала је времена да себи каже: „То је он и опет није он.“ Чинило јој се да је Морнс био други, да га није видела већ веома давно, да је постао нешто бивше п уништено, као њена срећа... — Јулија!... Пзговорио је само то име, гласом тако сломљеним!... и, она није знала како то би, био је пред њом, на коленима, пао код њених ногу, поред свега постао пређашњи Морис, који се склонио у њено крило, пзгубљено дете, побледело за време одсуства, убијено путом. Он се склањао на те топле груди, од којих је узалуд бежао, за којима је толико жалио, које је најзад опет нашао! А и она је, као недавно, притисла своје усне на