Дело

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ 107 То је била гостионица коју су посећивали нарочито официри из Ратне школе и Војне школе. Већпна је била у грађанском оделу, неки само у униформи. А сви су дизали ларму за столовима на којима су биле велике чиније и излизани сребрнп прибори. Ту је било и жена, пријатељица офицнрских, одеве* нпх као у паланкама. Било је и неколпко радница у кратким црним хаљинама Заљубљени парови говорили су ниским гласом, нагнутп једно према другом. Морис седе близу стола за којим је било највеселије; требало му је увесељавања макар каквог. Наручи једно стакло шампањца. Момак је хитао, с усрдношћу и поштовањем, видећи једног отменог госта, који није навикнут на ред у тој гостионици. Мало по мало, врућина, галама, разбише му озбиљне мисли које су му притискнвале тешку главу. Пошто је дуго вечерао, он изиђе из гостионице, опет пође авнијима, окрећући Морсовим Пољем, главе претешке а празне. Дуги таласи ветра сад су чистили огроман празан простор, где се пре кратког времена тискала гужва свих народности. Извесно осећање слободе опи га. У пркос његова бола, у пркос његове садашње неподобности да размпшља или пушта срцу на вољу, у њему се извршивало тајанствено једно чудо подмлађивања, ноновно рађање с надом. Каква је неодређена а све јача светлост сијала над развалинама и тамом његова срца? Ах! мрачна и мутна наша људска срца, чак и најискренпја! Никад га он не беше тако добро осетио, то срце, ту играчку неизбежне љубави, тиранско у својим захтевима као и у својим отказима... Осећајући како му још тече крв из рањена срца, како му горе очи од суза које је пролио и, још имајући начелу слане трагове од Јулијиних суза, он се ето понова као рађао, одазивао неким непознатим гласовима, упућивао се другим путем, ка другим сузама и другим радостима, ка будућности Ово вече проведено у тумарању далеко дуж Сенског кеја, чак до Отеја, за тим по крајним булеварнма, па нразним алејама Миет, — то вече остаде му у памћењу као нешто жалосно н добро, незаборавно н збркано. На њ се сећао као што би се лептир могао сећати када је био ларва. Силе неке непознате снаге радиле су чудесно, — и он је осећао да без тога рада