Дело

108 Д Е Л 0 над њим, а против његове воље, не би имао више храбрости да живи. Ila кад се свршила у њему ова унутрашња криза, у којој се држао као неки туђинац у битци коју не води његов нерод? Кад се вратио кући, кад је легао, заспао? Он то није знао. То не би умео казати кад се сутрадан пробудио необично изнурен али ипак ведар. Настојница је стајала поред његова кревета и пружи му једну депешу која тек што беше донета. Она је била од Јулије и садржавала је само ове речи: „За ваш се повратак зна у кући. Клара и њен отац очекују вас: дођите пре подне, немојте закашњавати. „Ваша стара пријатељица „Јул и ј а“ То је било све, а како је било просто! Како се лако решавала крпза које се толнко бојао! II у његовој савесш очишћеној мрачним патњама од синоћнице све сенаједанпут побунп. Један део срца његова био је одсечен! Но, па шта? Живеће он и са оним што му је још остало од срца! Кад је по ту цену његова бољка била излечена, могао се кретати у животу, богаљаст истина али доброга здравља. Стара мрежа очајања пала му је најзад с очију; он се надао, хтео је надати се: виде да је пун снаге и младости, корачао је ка будућности. „Једно биће пати због мене. Но штаја могу, шта могу учинити да не пати? Да, ја примам жртву. Али зар свако биће не живи од жртве других?“ И мислећи на јадну Јулију која се у овом тренутку својевољно бацила у провалу и уништила свој живот, појми да она одиста продужава своју материнску улогу, да га је одиста понова рађала, да је доносила на свет једног новог човека, који се одвојпо од њеног жртвованог бића. „Но, рече он гласно, сад треба радити!“ Обуче се брзо, забрањујући себи да му мисли лете на друге стране. Скочи у фијакер, даде адресу куће Сиржерове. У тренуцима срце му се стезало, ма колико да му је силно била напрегнута снага. „Нешто се ужасно догађа... хоће се догодити.“ Тада се усиљавао да посматра куће, ограде, дрвеће... На послетку је докучио тајну људи од рада: не мислити кад се ради. Кад отвори она зелена врата на која је толико пута ушао, он помисли: „Прелазим судбоносну реку мог живота.“ Грцање*