Дело

4 Д Е Л 0 министра за Ирску у данашњем кабинету Сер Хенри КампбелБанермана. II најпосле, Брајс је, до ступања у данашње либе* рално министарство Енглеске, био најистакнутија личност у познатоме „Балканскоме комитету“ у Лондону, који је развиоврло живу акцију у свима круговима Велике Британије у корист хришћана у европској Турској. Али сав значај Брајсовом предавању лежи у томе, што је његово овде изнесено мишљење о маћедонскоме проблему, које чини најглавнији део целог предавања, у ћсто време и веран пораз не само највећега а да не кажемо целокупнога јавног мњења у Енглеској, него, донекле, и сопствено гледпште данашњих владајућих кругова у Енглеској. А то је мишљење: да би данашњу руско-аустриску акцију на увођењу рефорама у три вплајета европске турске, требало заменити енергичнијом акцијом Енглеске, Француске и Пталије,. трију либералних сила на Западу. Можда ће ово тврђење изгледати данас парадоксално, нарочито после последњих изјава данашњега министра иностраних дела Сер Едварда Греја, које је учинио 13. фебруара ове године у Доњем Дому о маћедонскоме питању и о пројектованој аустро-угарској железници кроа Стару Србији — да Енглеска не жели да иступи из концерта европских сила у пнтању извођења рефорама и побол,шању прилика у европској Турској. Међутим, као год и раније изјаве и предлог његова предходника лорда Ленсдаона: да се наименује један гувернер за Маћедонију, који је поново истакао и препоручио као врло уместан и у својој последњој изјави а и ноти великим силама Сер Едвард Греј и од чијег остварења енглески државннцп очекују „дефинитивно решење маћедонскога питања“, — доказ су да Енглеска све више жели да узме што живљег учешћа у питањима, која се развијају и расправљају на европскоме југо-истоку у корист хришћанскпх народа, и да на тај начин исправи погрешке и њене дипломације са краја осмога деценијума прошлога столећа. Данашња Енглеска напушта некадашњу своју егоистичну политику истицања само својих материјалних интереса и са Гледстоном и наследницима његове мисли, почиње се интересовати и судбином потлачених балканских народа иа неких виших обзира и хуманијих осећаја. Брајсово предавање, Турчин и Европа, које доносимо у продужењу ових редова, томе је најбољи доказ. Само нека је допуштено, и ако нам је намера била да пу-