Дело

ПЛАВОЈКА 349 Каква би га несрећа могла постићи на том остатку пута? Никаква, зацело. Никаква, у толико мање што је долазио један нов друг да му пружи помоћи ако му она затреба. Зашто још сумњати? Зашто још и даље обуздавати радост? Заштонејавити ту велику новост њој, њој самој, која би се толико радовала, која је очекиваше већ четири године, која је имала право да јој се јави, јер је била његова добра вила која му је давала надахнућа? Зашто? Не, не, тога дана, кад се врати кући, казаће све својој жени. Тако су часови пролазили у раду, у размишљању. Па како да јој се јави та велика новост? Требало је наћи какав спмпатпчан, оригиналан начин. II тада дође на мисао да, пре но што оде кући, наврати у једну већу трговину женских штофова, код Вернација или Оснага, или у магацин готових одећа, код Вентуре, те да изабере једну лепу, богату, модерну хаљину, по мало кокетну, као штојеволела Аделина. II однео би је кући он сам у једној великој, тајанственој кутији. Ох! како ли ће се обрадовати његова жена кад отвори ту кутију! Ох! како ће скакати од задовољства! II како ће клицати од радости, како ће га грлити, како ће га љубити! —Шта? Зашто? Шта то значи? — питаће она. — Какво чудо? Нешто ново? Зар ти? Баш ти, што ми непрекидно причаш о економији? — Он 'би jo] тада открио велику тајну. — Богати смо! Богати! — Ах! зар то није био један од разлога који су му чинили толико милијом његову победу? Моћи задовољити Аделину у оном што је била, може бити, њена једина махница, тако природна, тако оправдана, тако у сагласности с њеном умилном и ватреном природом, моћи задовољити њену амбпцију! Јадница, какве је све жртве морала поднети за те четири године, каква је све стварала чуда, да би увек била елегантна, отмена, ма да беху мала средства којима је располагала. Сад, само сад премишљао је о том, само сад ценио је ту велику особину своје жене! Да ли се икад питао, како је Аделина могла све то постићи? Са стотину лира умела је да дође до хаљине која, одиста, није била бог зна шта, али која је представљала вредност од четири стотине. Понека стара и употребљена хаљина, с нешто украса, с неколико реса, скројена по њеном изуму, изгледала је као потпуно нова. Када, понекад, не би ишла у своје свакодневне походе, шта је радила? Остајала је у кући, с једном скромном шваљом која је долазила да ради на надницу, и којој је она помагала Дело, књ. 47. 23