Дело

ПЛАВОЈКА 351 — Пусти га. И упути се вратима, у сусрет бапкару. — Господин Џемс Буртон? — Барон Днманвиљ? — одговори Џемс на француском, као што је на француском бпло постављено и питање. Банкар узе руку коју му Џемс пружи и стиште је учтиво, готово нежно. Потом Џемс одведе посетиоца у угао према вратима и показав му руком на једну наслоњачицу узе га посматрати. Бејаше то млад човек од својих тридесет пет година, веома елегантан, плав, висок, жилав. Имао је црн капут, пепељаве панталоне. Носио је лаковане ципеле и беле рукавице са шавовима извезеним црним концем. У једној руци држао је карактеристични француски цилиндер, са широким, правим ободом. Врскапут беше вероватно оставио у колима. Лице му не бејаше ни лепо ни ружно, али је имало нешта отменог и било је веома весело. На левом оку имао је монокл без врвце. Ово прво испитивање није задовољило Џемса. Никад није помишљао, прошлих дана, никад није покушавао да погоди какав ли може изгледати посетилац којега је очекивао с толиким интересовањем. Многе бриге о његовом раду, све друге најинтимније и најнежније мисли, које су га дотле заузимале, спречаваху га да осети ону жељу коју осећамо сви ми: да претходно замишљамо каква изгледа она личност с којом хоћемо да се упознамо. Па ипак, данас, посматрајући Диманвиља, Џемс је говорио сам себи, у својој души, да га никад не би бпо замислио да је такав какав је. Барон је имао изглед врло отмена и елегантна човека; на њему, на његовој личности, у начину како се представљао, поздрављао, било је нешто што је улевало поверења и придобијало човека. Али Џемс није налазио у њему ништа строга, оштра, озбиљна какви су обично људи од послова. Диманвиљ је више изгледао спортиста него какав велики финансијер. Па онда, Џемса је непријатно дирнуло и то што га је барон ословио на француском, јер му је било познато да он сасвим добро говори енглески. Оним учтивим поздравом, оним стиском руке, оним тоном којим је изговорио прве речи није био показао Џемсу ону усрдност као што би је показао да га је поздравио и ословио на енглеском, његовом материнском језику. Тај утисак, који није био сасвим иовољан, готово заплаши 23*