Дело

ПЈ1АВ0ЈКА 355 лост. Прибра се, уздахнувши два пут или трн пут пуним плућима као да је хтео да се поред чистог ваздуха тога топлог априлског дана снабде и мирноћбм, и упутп се малом вратаревом стану. — Гаспарино! — зовну тихим гласом. Гаспарино изиђе. — Је ли била овде моја жена? — Јест, господине; прошла је не рекавши ништа, као и увек, и вратила се одмах. Џемс не трену. Да му је Гаспарино одговорио: — не знам, — било би горе. Требало је дакле знати све. Поузданим корацима упути се кабпнету, и уђе. Мир се беше повратио. Осећао је да је био довољно миран, да би могао слушати што му драго, а да се не изда. Било је потребно све чути. Било је врло потребно, неопходно потребно. Морао је сазнати све. — Ево ме, бароне, где с живом радозналошћу очекујем да чујем ту авантуру, која је увеселила ваш долазак у Милан. — Али то није баш тако важно. — Унеколико врло важно. Нисам очекивао ннкога. А дошла је, међутим, нека женска. Не знам која је и шта је хтела од мене. Али кад ви знате ко је и. и... шта је... И пошто више нисмо један за другог туђини... — Баш напротив, — прекиде га Диманвиљ, у коме се будио банкар који тражи масне добити. — Напротив, ми смо данас на путу да ступимо — ја се надам — у односе који ће бити не само пословни него и пријатељски. — И ја се надам. Међутим појмићете како сам јако радознао како је могла доћи к мепи нека женска... Јер се јасно види да је то нека...? — Сад би ми бпло узалудно да одричем. То је једна женска с којом сам се јуче познао и с којом се и ви можете познати, данас или сутра, ако бисте хтели. — Ха! ха! веома лако, дакле? — Не баш тако лако, али... До ђавола!... Само кад човек има новаца!... — Признајте, драги бароне, и сами да је авантура лепа и занимљива, и да сте сад дужни да ме обавестнте о мојој непознатој посетитељки. Ако дође још једном знаћу како да се понашам... наравно да вас нећу изложити непријатности. Џемс је говорио живо, неусиљено, по мало чак шаљивим тоном. Требало је дознати истину, и да би је дознао, био је