Дело

356 Д Е Л 0 готов на све. Ако је потребно бити миран, биће миран; ако је требало смејатп се, смејаће се; ако је потребно напасти жену, напашће је. Учиниће све што год буде било потребно; ако чак буде требало убптн и украсти, убиће и украшће! Само да се дозна истина! Отворени, весели, искрени тон, којим је Џемс изговорио последње речи, напослетку је охрабрио банкара. У грохотном смеху који је настао после тих речи, нестало је и последњег трага његове осетљивости. — Да, да, — рече смејући се Диманвиљ. — Ви имате право. Од данас сте драгоцен човек за мене; ја вас морам спасти од једне могућне опасности. Ко зна, ви, човек од рада и науке, коме су непозната светска уживања, на путу сте, може бити, да наднете у руке једној сирени, која је дошла да вас потражи овде, у вашем храму... Ја морам да вас сачувам. II пријатељски га је дланом ударио по колену. Њихова присност стварала се нагло, захваљујући тој чудној авантури. Нн један ни други не би били то очекивали пре пола сахата, кад су се састали први пут. — Збиља, да не заборавим — узе поново реч барон данас ћете ручати са мном; прпстајете ли? — Врло радо. — Дакле, у седам п по, код Кове? — Зацело. — А сад, ако хоћете, говорићемо о нословима, који су најважнији. Авантуру ћу вам испричати о ручку. — Немојте, молим вас — рече Џемс, спустив му поверљиво руку на раме. — Ослободите ме радозналости, молим вас. — Како год хоћете. Пушите ли? — Хвала. — И Џемс узе једну велику хавану из кожне кутије коју му Диманвиљ пружи и која беше украшена баронском круном. — Не знам да ли ви знате да ја стану^ем у „Granrl Hotel des Etrangers“, у Манцонијевој улицн. У ту гостионицу одседам кад год дођем у Милан. Цезар, келнер на првом спрату, познао ме је јуче ујутру, кад је ушао у моју собу; и мислим да је то олакшало извођење авантуре, авантуре, коју, како ја у осталом мислим, доживљују сви странци високог ранга... А срећан сам или несрећан да се сматрам као један од тих. Боже мој! Познат сам као милионар, барон!... Ево вам нај-