Дело

ПЛАВОЈКА 357 простије сцене, која се одиграва готово стално у великим гостионицама по великим градовима. Први келнер улази изјутра у собу с једном вазном пуном најфинијих кријумчарених цигара. Кријумчарене би требало да су јевтиније, међутим су скупље, што је уосталом разумљиво. Ако му, кад понуди цигаре, одговорите: — Хвала, не пушим, — или: — Пушим своје, нарочите цигаре, — Цезар не наваљује, поклони се и оде. Али ако узмете и упустите се у разговор — наравно разговор какав џентлмен води с келнером — Цезар вам на крају крајева понуди своје услуге... у свему што му је могућно. Ја, обично, облачећи се, врло радо разговарам са гостионичким слугама и... још радије са femmes de chambre... ако су лепушкасте. Шта више, рећи ћу вам искрено, ја, правећи се да сам погрешио, увек два пут звоним у звоно: јер на табли пише: „Une fois pour le gar<?on — đeux fous pour la femme de chambre1.) Дакле јуче ујутру било је овако. Цезар, препредењак, ухватив се већ једном руком за кваку и поклонив се, рече ми с једним осмејком пуним значаја: — А ако господин барон не би знао како да проведе неколико сахата... Ја, стари практичар, разумедох одмах, те одговорих: — Добро: али кад би била нека која нешто вреди. Цезар пусти кваку, спусти на сто вазну с цигарама, и извади из шпага бележннк, рекав: — Наравно! Познајем и умем да ценим личности. — Затим додаде. — Хоће ли се господин барон бавити више дана у Милану? То питање ми се учини чудноватим и, не знам зашто, збуни ме; али му рекох да ћу остати дан два. — Онда ће господин барон — рече Цезар, — имати све оно што најбоље може дати варош. Написа брзо неколико речи на једној посетницп, метнује у један коверт који затвори и на коме написа адресу. Потом ми га пружи на једној тацни, рекав: — Пзвините, господине бароне, што вам предајем затворено иисмо. Али је то потребно да се не би после жалили: да вас нпсам добро услужио. — Врло добро. 1 Једанпут за келнера, двапут за собарпцу. Прев.