Дело

358 Д Е Л 0 II он изиђе. 0 цени, наравно (то вам казујем — додаде Диманвиљ смејући се —, драги Буртоне, да бисте се знали управљати у случају, кад бисте тако што доживели на путу), о цени се не говори са... Цезарима; па чак ни о посредовању. Још ћу вам рећп ово: одговарајте увек, да ћете брзо отпутовати, да се нећете бавити више од дан два. После сам разумео зашто ме је Цезар питао: „Хоће ли се господин барон бавити више дана у Милану?“ и био сам задовољан што сам одговорио „највнше два дана.“ Јер извесне жене подају се само богатим странцима који се задржавају дан два, не више; они допутују, Цезар их упути, плате и сутрадан отпутују. Не боје се, дакле, да ће их срести на улици; не боје се да ће причатн о авантури неком познанику ... не боје се уопште да ће бити компромитоване. А ... има, тако, женица које имају љубавника којега не би биле раде изгубити; девојака за које се мисли да су исправне и које хоће да се добро удаду; и, понеки пут, поштених жена још поштенијих чиновника, које тим ванредним приходима одржавају у равнотежи домаћи буџет, а које свет, не знајући за то, цени и поштује као верне супруге н одличне мајке. — II ви сте, — рече Буртон, усиљавајући се свом снагом да се покаже миран — ви сте, јуче ... познали ту плавојку? ... — Тачно. II можемо је, баш тако, звати плавојком, јер ми ју је тако, ноказујући ми слику, приказала госпођа Бијанки; и за све време наших ... преговора звала ју је само плавојком. Јер се име, наравно, не може дознати.. . Али то баш није тако важно! — заврши барон смејући се. — Госнођа Бијанки? — упита Џемс, а глас му мало задрхта што Диманвиљ, удубљен, може бити, у сећања о срећној авантури, није опазио. — Госпођа Бијанки, улица Стеронарп, бр. 53., је та достојанствена госпођа којој вас упућује Цезар. Ох! требало би имати Золино перо, па да се опише та жена и онај дом. — То није најзанимљивији део приче — прекиде Џемс, који је желео да дозна нешто друго и то што пре, јер је осећао да неће моћи издржати дуго. — Довољно ће вам бити ова појединост, — рече банкар: — Она држи слике својих клијенткиња у три албума. Први и не показује посетиоцима, који дођу с Цезаровим писмом. То су клијенткиње које немају ништа да изгубе а... мало да до-