Дело

ПЛАВОЈКА 359 бију. Други албум је већ нешто друго. Ономе, за кога би се могло сматрати да нема добру кесу, не би се ни показао. Али странцима моје врсте износи се најпре тај албумчић. И пред очима вам се нижу слике свију формата, од фотографа свију земаља; слике жена у најчаробнијим и ... изазивачким хаљинама. Већина их је у провидним^ материјама и разголићених вратова, груди и плећију. Па онда призор, нарочита мимика материјала у албуму бр. 2. Али ви ћете, сећајући се Цезарових речи; „Имаћете све оно што најбоље може дати ова варош,“ ви ћете наваљивати, обећавајући да нећете жалити жртве, и ласкајући достојанственој госпп; — Не, не, ви морате имати штогод још боље! — Јер госпођа преставља аристократију у свом занату. II онда, после многог иричања, и обећања, и објашњавања, износи вам се, с великом тајанственошћу, албум бр. 3. Ту су оне које хоће да се познаду само са странцима, који се задржавају неколико сахата у Милану. Ох! Боже! — додаде скептички барон — није све злато што сија; биће преваре и ту, зацело; нису све оне у албуму бр. 3 најбоља роба. Може битп да је понека лепојка, која се увече иојављује у кафешантанима... или на неком још горем месту, уведена кришом у тај суревњиво чуванп архив, да би добила вредности, и донела више добити госпођи Бијанки, која је вукла за нос лордове и руске кнежеве који су сачињавали њену клијентелу. Али, уопште, и у томе, као и у свима стварима, а нарочито у љубави, човек понеки пут ужива у мистификацији. Међутим је цела истина, да би се многи милански становник запрепастио од чуда, кад би могао да завири у тај албум. Тако вам је у целом свету, и верујте ми, драги Буртоне — ово вам тврдим, јер видим да бленете од чуда (ви, човек од рада, нпсте могли замислити да су могућне такве ствари) — верујте ми да се како у Паризу, тако и у Лондону, Берлину, Риму и Милану, не могу на прсте избројати случејеви ове врсте. — II ви сте изабрали плавојку... — Да. Допало ми се њено кокетно лице. Па онда, слика, чиста, озбиљна слика улевала ми је поверење и. .. чинила ме радозналим. Жао ми је што се нисте окренули, малочас, к вратима, кад се помолила; да сте је видели, одобрили бисте мој избор! — Затим, изменив тон: — Знате ли да ми се сад, што год више премишљам, чини непојмљиво да је плавојка била овде? Чак ми долазн да мислим да ме је, спазив ме на улици,