Дело

ПЛАВОЈКА 37& Веома симпатичан човек. Таман је хтео да говори кад си ти дошла. Чуо је, као и ја, твој крик од изненађења; подигао је очи; али ти си већ била ишчезла. Ма да те није спазио, познао је по гласу да је на вратима била нека женска... Ја сам тада морао да му објасним да имам жену која је врло стидљива... II морао сам да му се извињавам... Ох! у леп си ме положај довела! Тај човек морао је у себи помислити какву ли сам ја то паланчанку узео... Ах!.,. Аделина одахну. Била је спасена, зацело! Спасена? Читава гомила мисли поче јој се ковитлати по глави. Диманвиљ у односпма с њеним мужем! За цео живот, може бити! Данас или сутра мораће се с њим иознати... Познати се службено, јер ју је Оскар већ познао, те још како!... II онда? Како да му објасни?... Ниниш, жена Буртонова? Не, не, не. Није хтела да мисли на то сад. Имаће кад да мисли. Вечерас, међутим, путује тај Оскар. II није је видео, п није се знало још ништа. Напослетку, наћи ће пута и начина. У најгорем случају исповедиће се Оскару. Испричаће му , своју историју, измислиће. Шта? Није знала. Међутим, међутим!... Ах! Каква утеха! „Боже, хвала ти!“ Потом се обисну око врата мужу, који се беше сагао да закопча ципеле, и притисну му дуг пољубац на потиљак. Џемс се стресе. Затим стаде живо скакутати по соби, кличући од радости; па, онда, журно, раскопча хаљину, свуче је и баци У један угао. — Шта то радиш? — упита Џемс. — Да пробам нову хаљину! — Каква лудорија! Зар сад? — Сад, дакако, и отпратићу те до станице. Те речи су јој се измакле од радости. Џемс се трже. До станице? Зар је заборавила да ће тамо бити Диманвиљ? Или... Боже! Боже! Да ли његова жена није била невина? Да.ли оно није заблуда? — Не, душице: ти мораш вечерати... Затим ја још морам отићи ка Галију да му јавим да... путујем... II чекао је одговор. Да ли ће наваљпвати? Не; Аделина, која се угризла за усне, али која се ипак