Дело

ЂАВОЉЕ ЦАРСТВО 389 VIII Кад се освијестих, нађох се на болесничкој постељи у својој убогој колиби. Чело главе мн стара мати, сва уплакапа, изнурена, скукавичена, и жута као восак. А са стране ми, у троножним столовачама, поп и хоџа. Сједе, пуше, пијуцкају кафу и ракију, и разговарају се. Прије но и опазише да сам дошао себи, разабрах ђе говоре: — Ја, бр’те, тако ти је то!... вели хоџа: — Валај, билај, и ешхеду-билај,... да не би тебе и твојијех књига ванџијела и да му ти из њиха, бива, не очати „Јованове Главе“, ово ти момче вођекана никад за никад више своје главе не би дизало. — Фала ти на лијепој ријечи!... везе поп: — Ема, побратимковићу сн драги, што је право и Богу је драго, — и, да ми не би твоје помоћи и твога шипураковца и твојије’ „записа“, не могах ни ја сам нншта учињет’. Но они пусти шипураков фистун жидак а витак и драчав, па, како га којом ошини, а он му направи фашаницу по леђима и зари му се драчама у месо, тако одмах и нечастиви на врат на нос напоље. И чу ли и запамти ли, каква им — тамо њима налетњацима — ово момче све имена не каза? Те некакви Франци, те Јосифи, те Андрашн, те Калај, те Бенко, па Штадлер, Херман, Лазарини, Кучера, Раух, Черни, Краус, Бурнјан, и ... буди Бог с пама, какви ли не још!... А, како му кога испод коже ишћерај и наћерај га шипураковцем да га ода п спомене, ти му бржебоље уграби име те запиши на комад хартпје, па и с њим и с хартпјом на ватру. Букни пламен и сукни дим до неба; а у њима се разгицај анатемњаци у сто претворењачкијех облика: час к’о људи, час к’о магарад, час к’о ђеца, час к’о змије, час к’о јагњад, час к’о вуци, час к’о коњи, па најпослије баш к’о и што су, док их, уз цику и дерњаву, не прогутај пламен и не удави дим. Додуше, моје молитве ту бише јаке. II може Бог дат’, да га скапуламо. — Даће, ако-бог-да!... вели хоџа охоло. — Но загледа ли се ти боље у очи оннјем шехитанима? Виђе ли како личе на ове швапске пексијане, к’о да с' их пљунуо. А претворењаци и утворењаци исти, — да их Бог убпје, и који их ђаво донесе и на врат нам их насека!... — Донио ђаво ђавола, а да како... јекну ноп преко чибука. ... Гле, како се ова два дојучерашња крвника лижу и у